Zbirka izraza

hr Prošlost 1   »   cs Minulý čas 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [osmdesát jedna]

Minulý čas 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
pisati ps-t p___ p-á- ---- psát 0
On je napisao pismo. Psal-d-p--. P___ d_____ P-a- d-p-s- ----------- Psal dopis. 0
A ona je napisala razglednicu. A ona ps--- --hle-. A o__ p____ p______ A o-a p-a-a p-h-e-. ------------------- A ona psala pohled. 0
čitati čí-t č___ č-s- ---- číst 0
On je čitao ilustrirani časopis. Čet--č----i-. Č___ č_______ Č-t- č-s-p-s- ------------- Četl časopis. 0
A ona je čitala knjigu. A -na----la-k-ihu. A o__ č____ k_____ A o-a č-t-a k-i-u- ------------------ A ona četla knihu. 0
uzeti v--t-/ -zít -i v___ / v___ s_ v-í- / v-í- s- -------------- vzít / vzít si 0
On je uzeo cigaretu. V--l-si -ig--et-. V___ s_ c________ V-a- s- c-g-r-t-. ----------------- Vzal si cigaretu. 0
Ona je uzela komad čokolade. Vz-l--s---ous-- -o-o-ády. V____ s_ k_____ č________ V-a-a s- k-u-e- č-k-l-d-. ------------------------- Vzala si kousek čokolády. 0
On je bio nevjeran, ali ona je bila vjerna. B-- ne--rn-, a-- o-a-b-l-----ná. B__ n_______ a__ o__ b___ v_____ B-l n-v-r-ý- a-e o-a b-l- v-r-á- -------------------------------- Byl nevěrný, ale ona byla věrná. 0
On je bio lijen, ali ona je bila vrijedna. B-l--ín-- al--ona-b-l--pi-ná. B__ l____ a__ o__ b___ p_____ B-l l-n-, a-e o-a b-l- p-l-á- ----------------------------- Byl líný, ale ona byla pilná. 0
On je bio siromašan, ali ona je bila bogata. B-l c-udý,-ale o-a by-- ------. B__ c_____ a__ o__ b___ b______ B-l c-u-ý- a-e o-a b-l- b-h-t-. ------------------------------- Byl chudý, ale ona byla bohatá. 0
On nije imao novaca, nego dugove. Nemě--ž-d-é p-n-z---j-n----h-. N____ ž____ p______ j__ d_____ N-m-l ž-d-é p-n-z-, j-n d-u-y- ------------------------------ Neměl žádné peníze, jen dluhy. 0
On nije imao sreće, nego peh. N-m-l----s--- j---sm-l-. N____ š______ j__ s_____ N-m-l š-ě-t-, j-n s-ů-u- ------------------------ Neměl štěstí, jen smůlu. 0
On nije imao uspjeh, nego neuspjeh. Ne-ěl žá-n- ú---ch, jen --ús-ěc-. N____ ž____ ú______ j__ n________ N-m-l ž-d-ý ú-p-c-, j-n n-ú-p-c-. --------------------------------- Neměl žádný úspěch, jen neúspěch. 0
On nije bio zadovoljan, nego nezadovoljan. Neb-- spo-ojen-, -ýbrž-ne-p--o-en-. N____ s_________ n____ n___________ N-b-l s-o-o-e-ý- n-b-ž n-s-o-o-e-ý- ----------------------------------- Nebyl spokojený, nýbrž nespokojený. 0
On nije bio sretan, nego nesretan. Neby----ast-ý--ný-rž--e-ťastný. N____ š_______ n____ n_________ N-b-l š-a-t-ý- n-b-ž n-š-a-t-ý- ------------------------------- Nebyl šťastný, nýbrž nešťastný. 0
On nije bio simpatičan, nego antipatičan. Ne--l-----a---k-,----rž-ne-y-pa--c--. N____ s__________ n____ n____________ N-b-l s-m-a-i-k-, n-b-ž n-s-m-a-i-k-. ------------------------------------- Nebyl sympatický, nýbrž nesympatický. 0

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitetu njihovog učenja materinjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezična razina roditelja i odgojitelja. Djeca također moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči razlikovati dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pozornost kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Tko kao dijete dobro nauči svoj materinji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...