Рјечник

sr Читати и писати   »   ml വായിക്കുകയും എഴുതുകയും ചെയ്യുക

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [ആറ്]

6 [aat]

വായിക്കുകയും എഴുതുകയും ചെയ്യുക

[vaayikkukayum ezhuthukayum cheyyuka]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
Ja читам. ഞ-ൻ വായ-ക്കു-്ന-. ഞാ_ വാ______ ഞ-ൻ വ-യ-ക-ക-ന-ന-. ----------------- ഞാൻ വായിക്കുന്നു. 0
nj--n-va-y-kkunnu. n____ v___________ n-a-n v-a-i-k-n-u- ------------------ njaan vaayikkunnu.
Ја читам једно слово. ഞ-ൻ ഒരു--ത്-്-വായ-ച്--. ഞാ_ ഒ_ ക__ വാ____ ഞ-ൻ ഒ-ു ക-്-് വ-യ-ച-ച-. ----------------------- ഞാൻ ഒരു കത്ത് വായിച്ചു. 0
n-aa------k-t-u--a-yich-. n____ o__ k____ v________ n-a-n o-u k-t-u v-a-i-h-. ------------------------- njaan oru kathu vaayichu.
Ја читам једну реч. ഞ-- -രു -ാക്-----യി---ു ഞാ_ ഒ_ വാ__ വാ___ ഞ-ൻ ഒ-ു വ-ക-ക- വ-യ-ച-ച- ----------------------- ഞാൻ ഒരു വാക്ക് വായിച്ചു 0
nja-- -r- --akk---a-y-chu n____ o__ v_____ v_______ n-a-n o-u v-a-k- v-a-i-h- ------------------------- njaan oru vaakku vaayichu
Ја читам једну реченицу. ഞ-ൻ---ു -ാച-ം-വ--ിച്--. ഞാ_ ഒ_ വാ__ വാ____ ഞ-ൻ ഒ-ു വ-ച-ം വ-യ-ച-ച-. ----------------------- ഞാൻ ഒരു വാചകം വായിച്ചു. 0
n---n-oru-va-c--kam---a-i-h-. n____ o__ v________ v________ n-a-n o-u v-a-h-k-m v-a-i-h-. ----------------------------- njaan oru vaachakam vaayichu.
Ја читам једно писмо. ഞ-- --ു---്-്-വ--ി--ക---ാ--. ഞാ_ ഒ_ ക__ വാ_______ ഞ-ൻ ഒ-ു ക-്-് വ-യ-ക-ക-ക-ാ-്- ---------------------------- ഞാൻ ഒരു കത്ത് വായിക്കുകയാണ്. 0
n-a-- oru k--h----a-i-ku-a-aa--. n____ o__ k____ v_______________ n-a-n o-u k-t-u v-a-i-k-k-y-a-u- -------------------------------- njaan oru kathu vaayikkukayaanu.
Ја читам једну књигу. ഞ-----ു ------ം വാ---്-ുക-ാ--. ഞാ_ ഒ_ പു___ വാ_______ ഞ-ൻ ഒ-ു പ-സ-ത-ം വ-യ-ക-ക-ക-ാ-്- ------------------------------ ഞാൻ ഒരു പുസ്തകം വായിക്കുകയാണ്. 0
nja-n oru-----h--am --a-ikk-k----n-. n____ o__ p________ v_______________ n-a-n o-u p-s-h-k-m v-a-i-k-k-y-a-u- ------------------------------------ njaan oru pusthakam vaayikkukayaanu.
Ја читам. ഞ---വാ--ക്ക-ന--ു. ഞാ_ വാ______ ഞ-ൻ വ-യ-ക-ക-ന-ന-. ----------------- ഞാൻ വായിക്കുന്നു. 0
nja-- va--i-k-n-u. n____ v___________ n-a-n v-a-i-k-n-u- ------------------ njaan vaayikkunnu.
Ти читаш. ന-ങ--ൾ വ-യിക-കു. നി___ വാ____ ന-ങ-ങ- വ-യ-ക-ക-. ---------------- നിങ്ങൾ വായിക്കു. 0
n-ng----a--ikk-. n_____ v________ n-n-a- v-a-i-k-. ---------------- ningal vaayikku.
Он чита. അവ----യി---ു-്--. അ__ വാ______ അ-ൻ വ-യ-ക-ക-ന-ന-. ----------------- അവൻ വായിക്കുന്നു. 0
av---vaay---u-n-. a___ v___________ a-a- v-a-i-k-n-u- ----------------- avan vaayikkunnu.
Ја пишем. ഞ-- -ഴു---്--. ഞാ_ എ_____ ഞ-ൻ എ-ു-ു-്-ു- -------------- ഞാൻ എഴുതുന്നു. 0
n-a---ezhuth---u. n____ e__________ n-a-n e-h-t-u-n-. ----------------- njaan ezhuthunnu.
Ја пишем једно слово. ഞ-ൻ-ഒരു-കത്-് എഴ---ന്--. ഞാ_ ഒ_ ക__ എ_____ ഞ-ൻ ഒ-ു ക-്-് എ-ു-ു-്-ു- ------------------------ ഞാൻ ഒരു കത്ത് എഴുതുന്നു. 0
n-aa--or--k---u-ez-ut-u-n-. n____ o__ k____ e__________ n-a-n o-u k-t-u e-h-t-u-n-. --------------------------- njaan oru kathu ezhuthunnu.
Ја пишем једну реч. ഞ-------വാ--ക് എഴ--ു-്ന-. ഞാ_ ഒ_ വാ__ എ_____ ഞ-ൻ ഒ-ു വ-ക-ക- എ-ു-ു-്-ു- ------------------------- ഞാൻ ഒരു വാക്ക് എഴുതുന്നു. 0
njaa- oru -aakku---hut-u-n-. n____ o__ v_____ e__________ n-a-n o-u v-a-k- e-h-t-u-n-. ---------------------------- njaan oru vaakku ezhuthunnu.
Ја пишем једну реченицу. ഞ----ര-----ക--എഴുത-കയാ--. ഞാ_ ഒ_ വാ__ എ______ ഞ-ൻ ഒ-ു വ-ച-ം എ-ു-ു-യ-ണ-. ------------------------- ഞാൻ ഒരു വാചകം എഴുതുകയാണ്. 0
njaan-o-u-v-a-hak-- ezh-th-k-yaa--. n____ o__ v________ e______________ n-a-n o-u v-a-h-k-m e-h-t-u-a-a-n-. ----------------------------------- njaan oru vaachakam ezhuthukayaanu.
Ја пишем једно писмо. ഞ-- --ു----ത- -ഴു-ുന്--. ഞാ_ ഒ_ ക__ എ_____ ഞ-ൻ ഒ-ു ക-്-് എ-ു-ു-്-ു- ------------------------ ഞാൻ ഒരു കത്ത് എഴുതുന്നു. 0
n---n--ru---t-- -zhu-----u. n____ o__ k____ e__________ n-a-n o-u k-t-u e-h-t-u-n-. --------------------------- njaan oru kathu ezhuthunnu.
Ја пишем једну књигу. ഞ-ൻ -ര---ുസ--ക--എഴു-ു-യ---. ഞാ_ ഒ_ പു___ എ______ ഞ-ൻ ഒ-ു പ-സ-ത-ം എ-ു-ു-യ-ണ-. --------------------------- ഞാൻ ഒരു പുസ്തകം എഴുതുകയാണ്. 0
n-aa- o-u pu-th-ka---z-u-hu--y--nu. n____ o__ p________ e______________ n-a-n o-u p-s-h-k-m e-h-t-u-a-a-n-. ----------------------------------- njaan oru pusthakam ezhuthukayaanu.
Ја пишем. ഞാ- എ-ു-ുന്-ു. ഞാ_ എ_____ ഞ-ൻ എ-ു-ു-്-ു- -------------- ഞാൻ എഴുതുന്നു. 0
n-a-n-ezh-th---u. n____ e__________ n-a-n e-h-t-u-n-. ----------------- njaan ezhuthunnu.
Ти пишеш. ന---ങ----ു-ുന-നു നി___ എ____ ന-ങ-ങ- എ-ു-ു-്-ു ---------------- നിങ്ങൾ എഴുതുന്നു 0
n--g-l-ezh-t-un-u n_____ e_________ n-n-a- e-h-t-u-n- ----------------- ningal ezhuthunnu
Он пише. അ---േ-- -----ന--ു. അ___ എ_____ അ-്-േ-ം എ-ു-ു-്-ു- ------------------ അദ്ദേഹം എഴുതുന്നു. 0
a-he-a--ez---h--n-. a______ e__________ a-h-h-m e-h-t-u-n-. ------------------- adheham ezhuthunnu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 малајалам (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!