Рјечник

sr Читати и писати   »   kn ಓದುವುದು ಮತ್ತು ಬರೆಯುವುದು

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

೬ [ಆರು]

6 [Āru]

ಓದುವುದು ಮತ್ತು ಬರೆಯುವುದು

[ōduvudu mattu bareyuvudu.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Ja читам. ನ-ನು-ಓ-ುತ--ೇನ-. ನಾ_ ಓ_____ ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ನಾನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-- -d----n-. N___ ō________ N-n- ō-u-t-n-. -------------- Nānu ōduttēne.
Ја читам једно слово. ನಾನ--ಒ-ದು ಅ--ಷ---್-ು --ು--ತ-ನ-. ನಾ_ ಒಂ_ ಅ______ ಓ_____ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಅ-್-ರ-ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಅಕ್ಷರವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
N------du----ara--n-u-ō---tē-e. N___ o___ a__________ ō________ N-n- o-d- a-ṣ-r-v-n-u ō-u-t-n-. ------------------------------- Nānu ondu akṣaravannu ōduttēne.
Ја читам једну реч. ನಾನ---ಂ-ು-ಪದವ---ು-ಓ-ು-್--ನ-. ನಾ_ ಒಂ_ ಪ____ ಓ_____ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ವ-್-ು ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪದವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-u----u---dava-------t--ne. N___ o___ p________ ō________ N-n- o-d- p-d-v-n-u ō-u-t-n-. ----------------------------- Nānu ondu padavannu ōduttēne.
Ја читам једну реченицу. ನ-ನು-ಒಂದ--ವಾ---ವನ-ನು -ದುತ---ನೆ. ನಾ_ ಒಂ_ ವಾ_____ ಓ_____ ನ-ನ- ಒ-ದ- ವ-ಕ-ಯ-ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ವಾಕ್ಯವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nān--on-- ----av-----ō--t-ē--. N___ o___ v_________ ō________ N-n- o-d- v-k-a-a-n- ō-u-t-n-. ------------------------------ Nānu ondu vākyavannu ōduttēne.
Ја читам једно писмо. ನಾನ---ಂ----ತ್-ವನ್---ಓದು--ತ---. ನಾ_ ಒಂ_ ಪ_____ ಓ_____ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-್-ವ-್-ು ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------ ನಾನು ಒಂದು ಪತ್ರವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nān--ond-----ra-a----ō-uttēn-. N___ o___ p_________ ō________ N-n- o-d- p-t-a-a-n- ō-u-t-n-. ------------------------------ Nānu ondu patravannu ōduttēne.
Ја читам једну књигу. ನಾನು ಒ--ು ---್-ಕವನ-ನು-ಓ----ತೇನ-. ನಾ_ ಒಂ_ ಪು______ ಓ_____ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ಸ-ತ-ವ-್-ು ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪುಸ್ತಕವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nān--o-d--pu----a----- ōdu-tē-e. N___ o___ p___________ ō________ N-n- o-d- p-s-a-a-a-n- ō-u-t-n-. -------------------------------- Nānu ondu pustakavannu ōduttēne.
Ја читам. ನಾನ- ಓದು-್ತೇ--. ನಾ_ ಓ_____ ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ನಾನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
N--- ōd--tē--. N___ ō________ N-n- ō-u-t-n-. -------------- Nānu ōduttēne.
Ти читаш. ನೀ---ಓದ--್ತೀ-. ನೀ_ ಓ_____ ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೀ-. -------------- ನೀನು ಓದುತ್ತೀಯ. 0
Nī-u ōd-t---a. N___ ō________ N-n- ō-u-t-y-. -------------- Nīnu ōduttīya.
Он чита. ಅವ----ದು-್--ನ-. ಅ__ ಓ_____ ಅ-ನ- ಓ-ು-್-ಾ-ೆ- --------------- ಅವನು ಓದುತ್ತಾನೆ. 0
A---u ōduttān-. A____ ō________ A-a-u ō-u-t-n-. --------------- Avanu ōduttāne.
Ја пишем. ನ-ನ--ಬ-ೆ-ುತ್ತ---. ನಾ_ ಬ______ ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nānu--a--y-tt--e. N___ b___________ N-n- b-r-y-t-ē-e- ----------------- Nānu bareyuttēne.
Ја пишем једно слово. ನಾ-ು ಒ-----ಕ್ಷರ-ನ-ನ- ಬರ-ಯುತ--ೇ--. ನಾ_ ಒಂ_ ಅ______ ಬ______ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಅ-್-ರ-ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಅಕ್ಷರವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-u--n-u a-ṣ-ra-a-n- b-r-yu--ē-e. N___ o___ a__________ b___________ N-n- o-d- a-ṣ-r-v-n-u b-r-y-t-ē-e- ---------------------------------- Nānu ondu akṣaravannu bareyuttēne.
Ја пишем једну реч. ನಾ-- ಒ-ದು---ವ---- ------್ತೇ-ೆ. ನಾ_ ಒಂ_ ಪ____ ಬ______ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ವ-್-ು ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------ ನಾನು ಒಂದು ಪದವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N--u o-du pa-a-an-- -a--yut-ē--. N___ o___ p________ b___________ N-n- o-d- p-d-v-n-u b-r-y-t-ē-e- -------------------------------- Nānu ondu padavannu bareyuttēne.
Ја пишем једну реченицу. ನಾನು ಒ--ು -ಾ-್-ವನ್ನು-ಬರ-ಯ-ತ-ತೇ--. ನಾ_ ಒಂ_ ವಾ_____ ಬ______ ನ-ನ- ಒ-ದ- ವ-ಕ-ಯ-ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ವಾಕ್ಯವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N--u------v---a-an----ar--u-----. N___ o___ v_________ b___________ N-n- o-d- v-k-a-a-n- b-r-y-t-ē-e- --------------------------------- Nānu ondu vākyavannu bareyuttēne.
Ја пишем једно писмо. ನಾ-ು---ದ---ತ್ರವ-್-ು-ಬ-ೆ--ತ----ೆ. ನಾ_ ಒಂ_ ಪ_____ ಬ______ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-್-ವ-್-ು ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪತ್ರವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N-nu--nd- pa---van-- bare---tē-e. N___ o___ p_________ b___________ N-n- o-d- p-t-a-a-n- b-r-y-t-ē-e- --------------------------------- Nānu ondu patravannu bareyuttēne.
Ја пишем једну књигу. ನಾ---ಒಂ-- ಪ-ಸ್--ವ---ು -ರ--ುತ-ತೇನೆ. ನಾ_ ಒಂ_ ಪು______ ಬ______ ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ಸ-ತ-ವ-್-ು ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪುಸ್ತಕವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-u-o-d--pu-t----a-nu -a---u-tē--. N___ o___ p___________ b___________ N-n- o-d- p-s-a-a-a-n- b-r-y-t-ē-e- ----------------------------------- Nānu ondu pustakavannu bareyuttēne.
Ја пишем. ನಾ-- ಬ-ೆಯ---ತ-ನ-. ನಾ_ ಬ______ ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N--u ba-e-ut-ēn-. N___ b___________ N-n- b-r-y-t-ē-e- ----------------- Nānu bareyuttēne.
Ти пишеш. ನೀನು-ಬರೆ---್ತ--. ನೀ_ ಬ______ ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಬರೆಯುತ್ತೀಯ. 0
Nīnu --r-yut--ya. N___ b___________ N-n- b-r-y-t-ī-a- ----------------- Nīnu bareyuttīya.
Он пише. ಅವನು ಬರ---ತ್ತಾ-ೆ. ಅ__ ಬ______ ಅ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ಾ-ೆ- ----------------- ಅವನು ಬರೆಯುತ್ತಾನೆ. 0
Ava-- b--ey-t-āne. A____ b___________ A-a-u b-r-y-t-ā-e- ------------------ Avanu bareyuttāne.

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!