Рјечник

sr Читати и писати   »   uk Читати і писати

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шість]

6 [shistʹ]

Читати і писати

Chytaty i pysaty

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ja читам. Я ч---ю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Y--chy----. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ја читам једно слово. Я-читаю--і--р-. Я ч____ л______ Я ч-т-ю л-т-р-. --------------- Я читаю літеру. 0
YA --yt-yu-l---ru. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ YA chytayu literu.
Ја читам једну реч. Я-чи-аю -лов-. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-о- -------------- Я читаю слово. 0
Y--chy-ay- ---v-. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-o- ----------------- YA chytayu slovo.
Ја читам једну реченицу. Я ч---ю -------. Я ч____ р_______ Я ч-т-ю р-ч-н-я- ---------------- Я читаю речення. 0
YA----t--------e----. Y_ c______ r_________ Y- c-y-a-u r-c-e-n-a- --------------------- YA chytayu rechennya.
Ја читам једно писмо. Я --таю---с-. Я ч____ л____ Я ч-т-ю л-с-. ------------- Я читаю лист. 0
YA chy-ay--l--t. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- YA chytayu lyst.
Ја читам једну књигу. Я-ч-таю -н---. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-и-у- -------------- Я читаю книгу. 0
Y--chy--yu-kny--. Y_ c______ k_____ Y- c-y-a-u k-y-u- ----------------- YA chytayu knyhu.
Ја читам. Я ч-та-. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Y--ch-t---. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ти читаш. Т- ч-т--ш. Т_ ч______ Т- ч-т-є-. ---------- Ти читаєш. 0
T- --yt--e-h. T_ c_________ T- c-y-a-e-h- ------------- Ty chytayesh.
Он чита. В-н чи--є. В__ ч_____ В-н ч-т-є- ---------- Він читає. 0
Vi- -hy-a--. V__ c_______ V-n c-y-a-e- ------------ Vin chytaye.
Ја пишем. Я-пишу. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Y--pyshu. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- YA pyshu.
Ја пишем једно слово. Я-пи-- --теру. Я п___ л______ Я п-ш- л-т-р-. -------------- Я пишу літеру. 0
Y----shu-l--e--. Y_ p____ l______ Y- p-s-u l-t-r-. ---------------- YA pyshu literu.
Ја пишем једну реч. Я--и-- с----. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-о- ------------- Я пишу слово. 0
Y- --s---s----. Y_ p____ s_____ Y- p-s-u s-o-o- --------------- YA pyshu slovo.
Ја пишем једну реченицу. Я п--у рече-ня. Я п___ р_______ Я п-ш- р-ч-н-я- --------------- Я пишу речення. 0
Y- -ys-- re-he-nya. Y_ p____ r_________ Y- p-s-u r-c-e-n-a- ------------------- YA pyshu rechennya.
Ја пишем једно писмо. Я пиш- л--т. Я п___ л____ Я п-ш- л-с-. ------------ Я пишу лист. 0
YA py----l-s-. Y_ p____ l____ Y- p-s-u l-s-. -------------- YA pyshu lyst.
Ја пишем једну књигу. Я п-шу--н-гу. Я п___ к_____ Я п-ш- к-и-у- ------------- Я пишу книгу. 0
Y- p-s-u-k-y--. Y_ p____ k_____ Y- p-s-u k-y-u- --------------- YA pyshu knyhu.
Ја пишем. Я--ишу. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
YA -y-hu. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- YA pyshu.
Ти пишеш. Т- --ш-ш. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
T- -y-h-sh. T_ p_______ T- p-s-e-h- ----------- Ty pyshesh.
Он пише. Ві---и-е. В__ п____ В-н п-ш-. --------- Він пише. 0
V-n--yshe. V__ p_____ V-n p-s-e- ---------- Vin pyshe.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!