Рјечник

sr Читати и писати   »   vi Đọc và viết

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [Sáu]

Đọc và viết

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
Ja читам. Tô----c. T__ đ___ T-i đ-c- -------- Tôi đọc. 0
Ја читам једно слово. Tôi -ọ--m-t c-- -á-. T__ đ__ m__ c__ c___ T-i đ-c m-t c-ữ c-i- -------------------- Tôi đọc một chữ cái. 0
Ја читам једну реч. Tôi đ-c-m-t--ừ. T__ đ__ m__ t__ T-i đ-c m-t t-. --------------- Tôi đọc một từ. 0
Ја читам једну реченицу. T-i-đọc-mộ--câu. T__ đ__ m__ c___ T-i đ-c m-t c-u- ---------------- Tôi đọc một câu. 0
Ја читам једно писмо. T----ọ- một -----ư. T__ đ__ m__ l_ t___ T-i đ-c m-t l- t-ư- ------------------- Tôi đọc một lá thư. 0
Ја читам једну књигу. T-i đọc--ột --y-- sách. T__ đ__ m__ q____ s____ T-i đ-c m-t q-y-n s-c-. ----------------------- Tôi đọc một quyển sách. 0
Ја читам. T-i đ--. T__ đ___ T-i đ-c- -------- Tôi đọc. 0
Ти читаш. B-- --c. B__ đ___ B-n đ-c- -------- Bạn đọc. 0
Он чита. A-- ấy đ--. A__ ấ_ đ___ A-h ấ- đ-c- ----------- Anh ấy đọc. 0
Ја пишем. Tôi v---. T__ v____ T-i v-ế-. --------- Tôi viết. 0
Ја пишем једно слово. T---v--t m-t -hữ---i. T__ v___ m__ c__ c___ T-i v-ế- m-t c-ữ c-i- --------------------- Tôi viết một chữ cái. 0
Ја пишем једну реч. Tôi----t ----t-. T__ v___ m__ t__ T-i v-ế- m-t t-. ---------------- Tôi viết một từ. 0
Ја пишем једну реченицу. T-i-viết -ột-câ-. T__ v___ m__ c___ T-i v-ế- m-t c-u- ----------------- Tôi viết một câu. 0
Ја пишем једно писмо. Tôi v-ết m-t-lá-t--. T__ v___ m__ l_ t___ T-i v-ế- m-t l- t-ư- -------------------- Tôi viết một lá thư. 0
Ја пишем једну књигу. T---v-ế--một --yển---c-. T__ v___ m__ q____ s____ T-i v-ế- m-t q-y-n s-c-. ------------------------ Tôi viết một quyển sách. 0
Ја пишем. Tô- --ết. T__ v____ T-i v-ế-. --------- Tôi viết. 0
Ти пишеш. B-n-vi-t. B__ v____ B-n v-ế-. --------- Bạn viết. 0
Он пише. Anh -y--iế-. A__ ấ_ v____ A-h ấ- v-ế-. ------------ Anh ấy viết. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + вијетнамски (1-100) МП3 вијетнамски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!