Рјечник

sr Читати и писати   »   ru Читать и писать

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шесть]

6 [shestʹ]

Читать и писать

[Chitatʹ i pisatʹ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ja читам. Я -и---. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Y--c--t-yu. Y_ c_______ Y- c-i-a-u- ----------- Ya chitayu.
Ја читам једно слово. Я чит----ук-у. Я ч____ б_____ Я ч-т-ю б-к-у- -------------- Я читаю букву. 0
Y---h-t-y- b--vu. Y_ c______ b_____ Y- c-i-a-u b-k-u- ----------------- Ya chitayu bukvu.
Ја читам једну реч. Я ---аю -----. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-о- -------------- Я читаю слово. 0
Ya--h----- --o-o. Y_ c______ s_____ Y- c-i-a-u s-o-o- ----------------- Ya chitayu slovo.
Ја читам једну реченицу. Я -и-а--предл-жен--. Я ч____ п___________ Я ч-т-ю п-е-л-ж-н-е- -------------------- Я читаю предложение. 0
Ya c-i---u p-ed--zheniye. Y_ c______ p_____________ Y- c-i-a-u p-e-l-z-e-i-e- ------------------------- Ya chitayu predlozheniye.
Ја читам једно писмо. Я--и----п-с-м-. Я ч____ п______ Я ч-т-ю п-с-м-. --------------- Я читаю письмо. 0
Y---h-t-yu -is---. Y_ c______ p______ Y- c-i-a-u p-s-m-. ------------------ Ya chitayu pisʹmo.
Ја читам једну књигу. Я ------к--гу. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-и-у- -------------- Я читаю книгу. 0
Y- -h-t--u--n-g-. Y_ c______ k_____ Y- c-i-a-u k-i-u- ----------------- Ya chitayu knigu.
Ја читам. Я-ч-та-. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Y---hita-u. Y_ c_______ Y- c-i-a-u- ----------- Ya chitayu.
Ти читаш. Т----т-е-ь. Т_ ч_______ Т- ч-т-е-ь- ----------- Ты читаешь. 0
Ty--h--aye-h-. T_ c__________ T- c-i-a-e-h-. -------------- Ty chitayeshʹ.
Он чита. Он ----ет. О_ ч______ О- ч-т-е-. ---------- Он читает. 0
O- ch-tay-t. O_ c________ O- c-i-a-e-. ------------ On chitayet.
Ја пишем. Я п--у. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Ya ----u. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- Ya pishu.
Ја пишем једно слово. Я-пи-- б--ву. Я п___ б_____ Я п-ш- б-к-у- ------------- Я пишу букву. 0
Ya-pis-- --kv-. Y_ p____ b_____ Y- p-s-u b-k-u- --------------- Ya pishu bukvu.
Ја пишем једну реч. Я---ш- -ло--. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-о- ------------- Я пишу слово. 0
Y- -ishu--lo--. Y_ p____ s_____ Y- p-s-u s-o-o- --------------- Ya pishu slovo.
Ја пишем једну реченицу. Я --шу--р---о-ени-. Я п___ п___________ Я п-ш- п-е-л-ж-н-е- ------------------- Я пишу предложение. 0
Y- p--h--p-ed----e-iy-. Y_ p____ p_____________ Y- p-s-u p-e-l-z-e-i-e- ----------------------- Ya pishu predlozheniye.
Ја пишем једно писмо. Я-п--у --сь-о. Я п___ п______ Я п-ш- п-с-м-. -------------- Я пишу письмо. 0
Y---is-u---sʹm-. Y_ p____ p______ Y- p-s-u p-s-m-. ---------------- Ya pishu pisʹmo.
Ја пишем једну књигу. Я--иш- к-и--. Я п___ к_____ Я п-ш- к-и-у- ------------- Я пишу книгу. 0
Ya --shu-k--gu. Y_ p____ k_____ Y- p-s-u k-i-u- --------------- Ya pishu knigu.
Ја пишем. Я п---. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Y----shu. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- Ya pishu.
Ти пишеш. Ты пиш-шь. Т_ п______ Т- п-ш-ш-. ---------- Ты пишешь. 0
T- ----e---. T_ p________ T- p-s-e-h-. ------------ Ty pisheshʹ.
Он пише. О- п--ет. О_ п_____ О- п-ш-т- --------- Он пишет. 0
On p-she-. O_ p______ O- p-s-e-. ---------- On pishet.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!