Рјечник

sr Лица   »   ml വ്യക്തികൾ

1 [један]

Лица

Лица

1 [ഒന്ന്]

1 [onnu]

വ്യക്തികൾ

[vyakthikal]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
ја ഐഐ - 0
a- a_ a- -- ai
ја и ти ഞാ--ം-നീ--ം ഞാ_ നീ_ ഞ-ന-ം ന-യ-ം ----------- ഞാനും നീയും 0
nj--u--ne-yum n_____ n_____ n-a-u- n-e-u- ------------- njanum neeyum
нас двоје ന-ം-ഇ--വ--ം നാം ഇ___ ന-ം ഇ-ു-ര-ം ----------- നാം ഇരുവരും 0
na-m iruv-r-m n___ i_______ n-a- i-u-a-u- ------------- naam iruvarum
он അ-ൻ അ__ അ-ൻ --- അവൻ 0
av-n a___ a-a- ---- avan
он и она അവനും അവ-ും അ__ അ__ അ-ന-ം അ-ള-ം ----------- അവനും അവളും 0
av-----av--um a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avanum avalum
њих двоје അ-ർ -ണ-ട-പ--ും അ__ ര____ അ-ർ ര-്-ു-േ-ു- -------------- അവർ രണ്ടുപേരും 0
a--r-r-n-----um a___ r_________ a-a- r-n-u-e-u- --------------- avar randuperum
мушкарац മ-ു-്-ൻ മ____ മ-ു-്-ൻ ------- മനുഷ്യൻ 0
m-nus--n m_______ m-n-s-a- -------- manusian
жена സ്ത്-ി സ്__ സ-ത-ര- ------ സ്ത്രി 0
sthri s____ s-h-i ----- sthri
дете കു--ടി കു__ ക-ട-ട- ------ കുട്ടി 0
ku-ti k____ k-t-i ----- kutti
једна породица ഒ----ുടുംബം ഒ_ കു__ ഒ-ു ക-ട-ം-ം ----------- ഒരു കുടുംബം 0
or- kudumb-m o__ k_______ o-u k-d-m-a- ------------ oru kudumbam
моја породица എന്---ക-ട-ം-ം എ__ കു__ എ-്-െ ക-ട-ം-ം ------------- എന്റെ കുടുംബം 0
ent- ----mb-m e___ k_______ e-t- k-d-m-a- ------------- ente kudumbam
Моја породица је овде. എന്റെ-ക---ംബം--വ-ട----്--. എ__ കു__ ഇ______ എ-്-െ ക-ട-ം-ം ഇ-ി-െ-ു-്-്- -------------------------- എന്റെ കുടുംബം ഇവിടെയുണ്ട്. 0
e-t-----------evid--u--u. e___ k_______ e__________ e-t- k-d-m-a- e-i-e-u-d-. ------------------------- ente kudumbam evideyundu.
Ја сам овде. ഞ-- ----െയു-്-്. ഞാ_ ഇ______ ഞ-ൻ ഇ-ി-െ-ു-്-്- ---------------- ഞാൻ ഇവിടെയുണ്ട്. 0
n-aa--e-ideyun-u. n____ e__________ n-a-n e-i-e-u-d-. ----------------- njaan evideyundu.
Ти си овде. ന- ഇ-ി-െ-ാ--. നീ ഇ_____ ന- ഇ-ി-െ-ാ-്- ------------- നീ ഇവിടെയാണ്. 0
ne- evide--a-u. n__ e__________ n-e e-i-e-a-n-. --------------- nee evideyaanu.
Он је овде и она је овде. അവ--ഇവി-െ-ും ----ഇവി--യ-ം -ണ്ട്. അ__ ഇ___ അ__ ഇ___ ഉ___ അ-ൻ ഇ-ി-െ-ു- അ-ൾ ഇ-ി-െ-ു- ഉ-്-്- -------------------------------- അവൻ ഇവിടെയും അവൾ ഇവിടെയും ഉണ്ട്. 0
a--n e-idey-m av-l --idey------u. a___ e_______ a___ e_______ u____ a-a- e-i-e-u- a-a- e-i-e-u- u-d-. --------------------------------- avan evideyum aval evideyum undu.
Ми смо овде. ഞങ്ങ--ഇവി-െ-ഉണ്ട-. ഞ___ ഇ__ ഉ___ ഞ-്-ൽ ഇ-ി-െ ഉ-്-്- ------------------ ഞങ്ങൽ ഇവിടെ ഉണ്ട്. 0
nja--a-----d- ---u. n______ e____ u____ n-a-g-l e-i-e u-d-. ------------------- njangal evide undu.
Ви сте овде. നീ--വ--െയ-ണ്. നീ ഇ_____ ന- ഇ-ി-െ-ാ-്- ------------- നീ ഇവിടെയാണ്. 0
n-e -v-d----nu. n__ e__________ n-e e-i-e-a-n-. --------------- nee evideyaanu.
Они су сви овде. അ-രെല---ം ---ടെയ----്. അ____ ഇ______ അ-ര-ല-ല-ം ഇ-ി-െ-ു-്-്- ---------------------- അവരെല്ലാം ഇവിടെയുണ്ട്. 0
a---e-l-- e--dey--du. a________ e__________ a-a-e-l-m e-i-e-u-d-. --------------------- avarellam evideyundu.

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!