Рјечник

sr Читати и писати   »   ky Reading and writing

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [алты]

6 [altı]

Reading and writing

[Okuu jana jazuu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ja читам. М-- --у- ---а---. Мен окуп жатамын. М-н о-у- ж-т-м-н- ----------------- Мен окуп жатамын. 0
Men-o-u--j-ta-ı-. Men okup jatamın. M-n o-u- j-t-m-n- ----------------- Men okup jatamın.
Ја читам једно слово. Ме---и- т-м-а-- --у- -а---ы-. Мен бир тамганы окуп жатамын. М-н б-р т-м-а-ы о-у- ж-т-м-н- ----------------------------- Мен бир тамганы окуп жатамын. 0
Me- b---------ı o--- -a----n. Men bir tamganı okup jatamın. M-n b-r t-m-a-ı o-u- j-t-m-n- ----------------------------- Men bir tamganı okup jatamın.
Ја читам једну реч. М---б-- -ө--- ок-п----а--н. Мен бир сөздү окуп жатамын. М-н б-р с-з-ү о-у- ж-т-м-н- --------------------------- Мен бир сөздү окуп жатамын. 0
M-----r söz-ü---u- -a-am--. Men bir sözdü okup jatamın. M-n b-r s-z-ü o-u- j-t-m-n- --------------------------- Men bir sözdü okup jatamın.
Ја читам једну реченицу. Ме--би---үй-өм-- ок---жат-мын. Мен бир сүйлөмдү окуп жатамын. М-н б-р с-й-ө-д- о-у- ж-т-м-н- ------------------------------ Мен бир сүйлөмдү окуп жатамын. 0
Me---i- -üyl-----o-u- j-t-mı-. Men bir süylömdü okup jatamın. M-n b-r s-y-ö-d- o-u- j-t-m-n- ------------------------------ Men bir süylömdü okup jatamın.
Ја читам једно писмо. М-н -а- о--п ж----ын. Мен кат окуп жатамын. М-н к-т о-у- ж-т-м-н- --------------------- Мен кат окуп жатамын. 0
Men -at-o--p ja-am--. Men kat okup jatamın. M-n k-t o-u- j-t-m-n- --------------------- Men kat okup jatamın.
Ја читам једну књигу. М-н ки--п---уп -а--мын. Мен китеп окуп жатамын. М-н к-т-п о-у- ж-т-м-н- ----------------------- Мен китеп окуп жатамын. 0
M-n -ite- -ku- -ata---. Men kitep okup jatamın. M-n k-t-p o-u- j-t-m-n- ----------------------- Men kitep okup jatamın.
Ја читам. Ме--о-у- -атамын. Мен окуп жатамын. М-н о-у- ж-т-м-н- ----------------- Мен окуп жатамын. 0
M-- -k-- jat-mı-. Men okup jatamın. M-n o-u- j-t-m-n- ----------------- Men okup jatamın.
Ти читаш. Се--о----жат-с-ң. Сен окуп жатасың. С-н о-у- ж-т-с-ң- ----------------- Сен окуп жатасың. 0
Sen -k-p j-ta---. Sen okup jatasıŋ. S-n o-u- j-t-s-ŋ- ----------------- Sen okup jatasıŋ.
Он чита. Ал---ала) ок-п-ж---т. Ал (бала) окуп жатат. А- (-а-а- о-у- ж-т-т- --------------------- Ал (бала) окуп жатат. 0
Al -ba--) -k-p-jatat. Al (bala) okup jatat. A- (-a-a- o-u- j-t-t- --------------------- Al (bala) okup jatat.
Ја пишем. Мен жазы- жа-----. Мен жазып жатамын. М-н ж-з-п ж-т-м-н- ------------------ Мен жазып жатамын. 0
Me- --z-- j--am-n. Men jazıp jatamın. M-n j-z-p j-t-m-n- ------------------ Men jazıp jatamın.
Ја пишем једно слово. Мен ---г-н---аз---ж-т--ын. Мен тамганы жазып жатамын. М-н т-м-а-ы ж-з-п ж-т-м-н- -------------------------- Мен тамганы жазып жатамын. 0
Men -am--n--jazıp--ata-ı-. Men tamganı jazıp jatamın. M-n t-m-a-ı j-z-p j-t-m-n- -------------------------- Men tamganı jazıp jatamın.
Ја пишем једну реч. Мен-сө-ду-ж-зып---та-ын. Мен сөзду жазып жатамын. М-н с-з-у ж-з-п ж-т-м-н- ------------------------ Мен сөзду жазып жатамын. 0
M-n sözd- --zıp-j--a-ı-. Men sözdu jazıp jatamın. M-n s-z-u j-z-p j-t-m-n- ------------------------ Men sözdu jazıp jatamın.
Ја пишем једну реченицу. М-- сүй-өм-- ------жата-ын. Мен сүйлөмдү жазып жатамын. М-н с-й-ө-д- ж-з-п ж-т-м-н- --------------------------- Мен сүйлөмдү жазып жатамын. 0
Me--sü--ö--ü -azı- -a--m-n. Men süylömdü jazıp jatamın. M-n s-y-ö-d- j-z-p j-t-m-n- --------------------------- Men süylömdü jazıp jatamın.
Ја пишем једно писмо. Мен --т жа--- жа--мын. Мен кат жазып жатамын. М-н к-т ж-з-п ж-т-м-н- ---------------------- Мен кат жазып жатамын. 0
Men ka- --zıp----am--. Men kat jazıp jatamın. M-n k-t j-z-p j-t-m-n- ---------------------- Men kat jazıp jatamın.
Ја пишем једну књигу. М-- --т-п ---ы---а-а---. Мен китеп жазып жатамын. М-н к-т-п ж-з-п ж-т-м-н- ------------------------ Мен китеп жазып жатамын. 0
M-n k------a--- j-t--ın. Men kitep jazıp jatamın. M-n k-t-p j-z-p j-t-m-n- ------------------------ Men kitep jazıp jatamın.
Ја пишем. М-н ж-з-п -а-ам-н. Мен жазып жатамын. М-н ж-з-п ж-т-м-н- ------------------ Мен жазып жатамын. 0
Men -a-ı--j-tamı-. Men jazıp jatamın. M-n j-z-p j-t-m-n- ------------------ Men jazıp jatamın.
Ти пишеш. Сен жазып--а-ас--. Сен жазып жатасың. С-н ж-з-п ж-т-с-ң- ------------------ Сен жазып жатасың. 0
S-n jazı- -a-a-ı-. Sen jazıp jatasıŋ. S-n j-z-p j-t-s-ŋ- ------------------ Sen jazıp jatasıŋ.
Он пише. Ал--ала)---з-п ж-зат. Ал(бала) жазып жазат. А-(-а-а- ж-з-п ж-з-т- --------------------- Ал(бала) жазып жазат. 0
Al-bala) ja--p jazat. Al(bala) jazıp jazat. A-(-a-a- j-z-p j-z-t- --------------------- Al(bala) jazıp jazat.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!