Рјечник

sr Читати и писати   »   fr Lire et écrire

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [six]

Lire et écrire

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Ja читам. J- --s. J_ l___ J- l-s- ------- Je lis. 0
Ја читам једно слово. J- l-s u-e-l-tt--. J_ l__ u__ l______ J- l-s u-e l-t-r-. ------------------ Je lis une lettre. 0
Ја читам једну реч. Je-l-- u- ---. J_ l__ u_ m___ J- l-s u- m-t- -------------- Je lis un mot. 0
Ја читам једну реченицу. Je --s--ne phr---. J_ l__ u__ p______ J- l-s u-e p-r-s-. ------------------ Je lis une phrase. 0
Ја читам једно писмо. Je ----u-- le----. J_ l__ u__ l______ J- l-s u-e l-t-r-. ------------------ Je lis une lettre. 0
Ја читам једну књигу. J--li--un---v--. J_ l__ u_ l_____ J- l-s u- l-v-e- ---------------- Je lis un livre. 0
Ја читам. J- ---. J_ l___ J- l-s- ------- Je lis. 0
Ти читаш. T---is. T_ l___ T- l-s- ------- Tu lis. 0
Он чита. I- l--. I_ l___ I- l-t- ------- Il lit. 0
Ја пишем. J’é--is. J_______ J-é-r-s- -------- J’écris. 0
Ја пишем једно слово. J--c--------l-ttre. J______ u__ l______ J-é-r-s u-e l-t-r-. ------------------- J’écris une lettre. 0
Ја пишем једну реч. J’--ri---n----. J______ u_ m___ J-é-r-s u- m-t- --------------- J’écris un mot. 0
Ја пишем једну реченицу. J’éc-----ne ---ase. J______ u__ p______ J-é-r-s u-e p-r-s-. ------------------- J’écris une phrase. 0
Ја пишем једно писмо. J’-c--s --e --ttr-. J______ u__ l______ J-é-r-s u-e l-t-r-. ------------------- J’écris une lettre. 0
Ја пишем једну књигу. J’----s-u---i---. J______ u_ l_____ J-é-r-s u- l-v-e- ----------------- J’écris un livre. 0
Ја пишем. J-é---s. J_______ J-é-r-s- -------- J’écris. 0
Ти пишеш. T-----i-. T_ é_____ T- é-r-s- --------- Tu écris. 0
Он пише. Il-écrit. I_ é_____ I- é-r-t- --------- Il écrit. 0

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!