Рјечник

sr Читати и писати   »   pa ਪੜ੍ਹਨਾ ਅਤੇ ਲਿਖਣਾ

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [ਛੇ]

6 [Chē]

ਪੜ੍ਹਨਾ ਅਤੇ ਲਿਖਣਾ

paṛhanā atē likhaṇā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Ja читам. ਮ-ਂ -ੜ-ਹ-ਾ-/-ਪ-੍ਹਦੀ --ਂ। ਮੈਂ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਮੈਂ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
m--- -a-ha-ā- paṛh-d- hāṁ. m___ p_______ p______ h___ m-i- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- -------------------------- maiṁ paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једно слово. ਮ-ਂ---ਕ-ਅ-ਖਰ--ੜ੍ਹਦਾ-/ ਪੜ-ਹ-ੀ----। ਮੈਂ ਇੱ_ ਅੱ__ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਅ-ਖ- ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- --------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਅੱਖਰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M--ṁ -ka -----a --ṛh-dā---aṛh--- hāṁ. M___ i__ a_____ p_______ p______ h___ M-i- i-a a-h-r- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika akhara paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једну реч. ਮੈ- -ੱਕ -ਬਦ ਪ--ਹ-- / ਪ----ੀ---ਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਸ਼__ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਸ਼-ਦ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਸ਼ਬਦ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Maiṁ---- ś--a-a-p--h--ā/-p-ṛh-----ā-. M___ i__ ś_____ p_______ p______ h___ M-i- i-a ś-b-d- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika śabada paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једну реченицу. ਮੈਂ---ਕ ਵ-ਕ--ੜ-ਹਦਾ / ਪੜ------ਾਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਵਾ_ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਵ-ਕ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਵਾਕ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai----- -ā-a-p-ṛh--ā- paṛhadī-hā-. M___ i__ v___ p_______ p______ h___ M-i- i-a v-k- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ ika vāka paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једно писмо. ਮੈਂ--ੱਤ-----ਹਦ- /-ਪ----ੀ-ਹਾਂ। ਮੈਂ ਪੱ__ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-ਤ- ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ----------------------------- ਮੈਂ ਪੱਤਰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M--ṁ--a-ar--paṛha--/ ---h--- hāṁ. M___ p_____ p_______ p______ h___ M-i- p-t-r- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- --------------------------------- Maiṁ patara paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једну књигу. ਮੈਂ --ਸ---ਪ---ਦਾ-/ ਪੜ-ਹਦੀ-ਹ-ਂ। ਮੈਂ ਪੁ___ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-ਸ-ਕ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਪੁਸਤਕ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ-pusataka-pa-h-dā---a-------ā-. M___ p_______ p_______ p______ h___ M-i- p-s-t-k- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ pusataka paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам. ਮ-ਂ ਪੜ-ਹਦਾ - ਪ--ਹ---ਹਾਂ। ਮੈਂ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਮੈਂ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma---paṛha-ā--paṛh--- h-ṁ. M___ p_______ p______ h___ M-i- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ти читаш. ਤ-ੰ------ਾ-/ ਪ-੍ਹਦੀ-ਹ--। ਤੂੰ ਪ___ / ਪ___ ਹੈਂ_ ਤ-ੰ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਤੂੰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹੈਂ। 0
T---aṛ----/ ---h-----a-ṁ. T_ p_______ p______ h____ T- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-i-. ------------------------- Tū paṛhadā/ paṛhadī haiṁ.
Он чита. ਉ--ਪ--ਹਦਾ -ੈ। ਉ_ ਪ___ ਹੈ_ ਉ- ਪ-੍-ਦ- ਹ-। ------------- ਉਹ ਪੜ੍ਹਦਾ ਹੈ। 0
U-- -a-ha---hai. U__ p______ h___ U-a p-ṛ-a-ā h-i- ---------------- Uha paṛhadā hai.
Ја пишем. ਮੈ---ਿਖ-- --ਲ---- ਹਾਂ। ਮੈਂ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai----k-a-ā--l---a-ī-hāṁ. M___ l_______ l______ h___ M-i- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једно слово. ਮ-ਂ ਇੱਕ ਅ-ਖ--ਲ-ਖਦ- --ਲਿ-ਦੀ --ਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਅੱ__ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਅ-ਖ- ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਅੱਖਰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma---ik--a----a lik-ad-/ li--a-ī----. M___ i__ a_____ l_______ l______ h___ M-i- i-a a-h-r- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika akhara likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једну реч. ਮ---ਇ-ਕ-ਸ਼-----------ਲਿਖ-- ਹਾਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਸ਼__ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਸ਼-ਦ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਸ਼ਬਦ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M--- --- -abad- li-----/--i--a-- ---. M___ i__ ś_____ l_______ l______ h___ M-i- i-a ś-b-d- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika śabada likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једну реченицу. ਮ-- -ੱ- ------ਖਦ- /--ਿ--ੀ--ਾ-। ਮੈਂ ਇੱ_ ਵਾ_ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਵ-ਕ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਵਾਕ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai- -k--vāka -ik--dā------a-ī ---. M___ i__ v___ l_______ l______ h___ M-i- i-a v-k- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ ika vāka likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једно писмо. ਮ-- -ੱਕ ਪ--ਰ-ਲ--ਦਾ / ਲਿਖਦੀ-ਹਾ-। ਮੈਂ ਇੱ_ ਪੱ__ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਪ-ਤ- ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਪੱਤਰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M-i--i-- p--ara---kha--/ likha-- h--. M___ i__ p_____ l_______ l______ h___ M-i- i-a p-t-r- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika patara likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једну књигу. ਮੈਂ --- ------ਲਿਖ-ਾ-- --ਖਦੀ---ਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਪੁ___ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਪ-ਸ-ਕ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਪੁਸਤਕ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai--------sa-a-- -i-hadā/ lik-adī-hā-. M___ i__ p_______ l_______ l______ h___ M-i- i-a p-s-t-k- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- --------------------------------------- Maiṁ ika pusataka likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем. ਮ-ਂ--ਿ-ਦ- ----ਖ-ੀ -ਾਂ। ਮੈਂ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M-iṁ-----a--/-------ī ---. M___ l_______ l______ h___ M-i- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ likhadā/ likhadī hāṁ.
Ти пишеш. ਤੂ---ਿ-ਦ--/ -ਿਖਦੀ --। ਤੂੰ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹੈ_ ਤ-ੰ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-। --------------------- ਤੂੰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹੈ। 0
T----kha-ā/-l-khadī-ha-. T_ l_______ l______ h___ T- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-i- ------------------------ Tū likhadā/ likhadī hai.
Он пише. ਉਹ ਲ-ਖਦ- -ੈ। ਉ_ ਲਿ__ ਹੈ_ ਉ- ਲ-ਖ-ਾ ਹ-। ------------ ਉਹ ਲਿਖਦਾ ਹੈ। 0
Uh--l-k--dā ---. U__ l______ h___ U-a l-k-a-ā h-i- ---------------- Uha likhadā hai.

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!