Рјечник

sr Читати и писати   »   tr Okumak ve yazmak

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [altı]

Okumak ve yazmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Ja читам. Be--o--yorum. B__ o________ B-n o-u-o-u-. ------------- Ben okuyorum. 0
Ја читам једно слово. Ben bir h----o--y--um. B__ b__ h___ o________ B-n b-r h-r- o-u-o-u-. ---------------------- Ben bir harf okuyorum. 0
Ја читам једну реч. Ben bi----zcü- ok-yor-m. B__ b__ s_____ o________ B-n b-r s-z-ü- o-u-o-u-. ------------------------ Ben bir sözcük okuyorum. 0
Ја читам једну реченицу. Be- --r-c---e---uy-rum. B__ b__ c____ o________ B-n b-r c-m-e o-u-o-u-. ----------------------- Ben bir cümle okuyorum. 0
Ја читам једно писмо. Ben-bi- mektu--ok--o--m. B__ b__ m_____ o________ B-n b-r m-k-u- o-u-o-u-. ------------------------ Ben bir mektup okuyorum. 0
Ја читам једну књигу. Be- --- k-tap -ku---um. B__ b__ k____ o________ B-n b-r k-t-p o-u-o-u-. ----------------------- Ben bir kitap okuyorum. 0
Ја читам. B-n o-u-o---. B__ o________ B-n o-u-o-u-. ------------- Ben okuyorum. 0
Ти читаш. Se--oku----un. S__ o_________ S-n o-u-o-s-n- -------------- Sen okuyorsun. 0
Он чита. O-(--k-k) ok--or. O (______ o______ O (-r-e-) o-u-o-. ----------------- O (erkek) okuyor. 0
Ја пишем. B-n-yaz-y-rum. B__ y_________ B-n y-z-y-r-m- -------------- Ben yazıyorum. 0
Ја пишем једно слово. B-n-b----ar- --z--o---. B__ b__ h___ y_________ B-n b-r h-r- y-z-y-r-m- ----------------------- Ben bir harf yazıyorum. 0
Ја пишем једну реч. Ben---r s-zc-k --z-yorum. B__ b__ s_____ y_________ B-n b-r s-z-ü- y-z-y-r-m- ------------------------- Ben bir sözcük yazıyorum. 0
Ја пишем једну реченицу. Ben --r-c-m----az-y--u-. B__ b__ c____ y_________ B-n b-r c-m-e y-z-y-r-m- ------------------------ Ben bir cümle yazıyorum. 0
Ја пишем једно писмо. Ben --r---k--p ya-ı--r-m. B__ b__ m_____ y_________ B-n b-r m-k-u- y-z-y-r-m- ------------------------- Ben bir mektup yazıyorum. 0
Ја пишем једну књигу. B-- b-r-k-ta---az-y-rum. B__ b__ k____ y_________ B-n b-r k-t-p y-z-y-r-m- ------------------------ Ben bir kitap yazıyorum. 0
Ја пишем. Be- -az-----m. B__ y_________ B-n y-z-y-r-m- -------------- Ben yazıyorum. 0
Ти пишеш. S---yaz-y--sun. S__ y__________ S-n y-z-y-r-u-. --------------- Sen yazıyorsun. 0
Он пише. O -a-ı-o-. ----ek) O y_______ (______ O y-z-y-r- (-r-e-) ------------------ O yazıyor. (erkek) 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!