Рјечник

sr Читати и писати   »   de Lesen und schreiben

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [sechs]

Lesen und schreiben

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Ja читам. I-- l---. I__ l____ I-h l-s-. --------- Ich lese. 0
Ја читам једно слово. Ich -e-----nen B--hs-a-e-. I__ l___ e____ B__________ I-h l-s- e-n-n B-c-s-a-e-. -------------------------- Ich lese einen Buchstaben. 0
Ја читам једну реч. Ic- l-s------W--t. I__ l___ e__ W____ I-h l-s- e-n W-r-. ------------------ Ich lese ein Wort. 0
Ја читам једну реченицу. I-h -ese---n---S-tz. I__ l___ e____ S____ I-h l-s- e-n-n S-t-. -------------------- Ich lese einen Satz. 0
Ја читам једно писмо. Ich ---- e-nen --i-f. I__ l___ e____ B_____ I-h l-s- e-n-n B-i-f- --------------------- Ich lese einen Brief. 0
Ја читам једну књигу. I---l--e-ei- Bu-h. I__ l___ e__ B____ I-h l-s- e-n B-c-. ------------------ Ich lese ein Buch. 0
Ја читам. Ich -e--. I__ l____ I-h l-s-. --------- Ich lese. 0
Ти читаш. D- --e-t. D_ l_____ D- l-e-t- --------- Du liest. 0
Он чита. E----e--. E_ l_____ E- l-e-t- --------- Er liest. 0
Ја пишем. Ich-s---ei-e. I__ s________ I-h s-h-e-b-. ------------- Ich schreibe. 0
Ја пишем једно слово. I-- -------e ei--n-B-c-----e-. I__ s_______ e____ B__________ I-h s-h-e-b- e-n-n B-c-s-a-e-. ------------------------------ Ich schreibe einen Buchstaben. 0
Ја пишем једну реч. Ic--schre--e-e-n-W-r-. I__ s_______ e__ W____ I-h s-h-e-b- e-n W-r-. ---------------------- Ich schreibe ein Wort. 0
Ја пишем једну реченицу. Ic- s-h-e--e e---- -atz. I__ s_______ e____ S____ I-h s-h-e-b- e-n-n S-t-. ------------------------ Ich schreibe einen Satz. 0
Ја пишем једно писмо. I-h sc-----e -i-e- Brief. I__ s_______ e____ B_____ I-h s-h-e-b- e-n-n B-i-f- ------------------------- Ich schreibe einen Brief. 0
Ја пишем једну књигу. Ich s-hrei-e-e-n B-ch. I__ s_______ e__ B____ I-h s-h-e-b- e-n B-c-. ---------------------- Ich schreibe ein Buch. 0
Ја пишем. I-h---hr-i--. I__ s________ I-h s-h-e-b-. ------------- Ich schreibe. 0
Ти пишеш. D----hrei--t. D_ s_________ D- s-h-e-b-t- ------------- Du schreibst. 0
Он пише. Er schreib-. E_ s________ E- s-h-e-b-. ------------ Er schreibt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!