Рјечник

sr Упознати   »   ml അറിയുക

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [മൂന്ന്]

3 [moonnu]

അറിയുക

[ariyuka]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
Здраво! ഹാ--! ഹാ__ ഹ-യ-! ----- ഹായ്! 0
ha-! h___ h-i- ---- hai!
Добар дан! ശ-ഭ-ി-ം! ശു____ ശ-ഭ-ി-ം- -------- ശുഭദിനം! 0
s-----din-m! s___________ s-u-h-d-n-m- ------------ shubhadinam!
Како сте? / Како си? എ---ൊക--െ--ണ-ട-? എ________ എ-്-െ-ക-ക-യ-ണ-ട-? ----------------- എന്തൊക്കെയുണ്ട്? 0
en---aakkey--du? e_______________ e-t-e-a-k-y-n-u- ---------------- entheaakkeyundu?
Јесте ли Ви из Европе? നി---ൾ യൂ-----ി- ന-ന--ാ-ോ? നി___ യൂ____ നി____ ന-ങ-ങ- യ-റ-പ-പ-ൽ ന-ന-ന-ണ-? -------------------------- നിങ്ങൾ യൂറോപ്പിൽ നിന്നാണോ? 0
n---al--u-o-il --n-a---? n_____ e______ n________ n-n-a- e-r-p-l n-n-a-n-? ------------------------ ningal europil ninnaano?
Јесте ли Ви из Америке? നിങ്----മേ--ക-കയ------്-ാ-ോ? നി___ അ______ നി____ ന-ങ-ങ- അ-േ-ി-്-യ-ൽ ന-ന-ന-ണ-? ---------------------------- നിങ്ങൾ അമേരിക്കയിൽ നിന്നാണോ? 0
n--ga- ameri---yil ---n-an-? n_____ a__________ n________ n-n-a- a-e-i-k-y-l n-n-a-n-? ---------------------------- ningal amerikkayil ninnaano?
Јесте ли Ви из Азије? നി--ങ--ഏ-്---ൽ-ന-------? നി___ ഏ____ നി____ ന-ങ-ങ- ഏ-്-യ-ൽ ന-ന-ന-ണ-? ------------------------ നിങ്ങൾ ഏഷ്യയിൽ നിന്നാണോ? 0
nin------i-y----inna--o? n_____ a______ n________ n-n-a- a-i-y-l n-n-a-n-? ------------------------ ningal asiayil ninnaano?
У којем хотелу сте смештени? ഏത- ---്ട---ാ----ി---ൾ--ാ--ിക്ക-ന്-ത്? ഏ_ ഹോ_____ നി___ താ________ ഏ-് ഹ-ട-ട-ി-ാ-് ന-ങ-ങ- ത-മ-ി-്-ു-്-ത-? -------------------------------------- ഏത് ഹോട്ടലിലാണ് നിങ്ങൾ താമസിക്കുന്നത്? 0
e--u -otta-ila--u -i------ha---s--kunn-t--? e___ h___________ n_____ t_________________ e-h- h-t-a-i-a-n- n-n-a- t-a-m-s-k-u-n-t-u- ------------------------------------------- ethu hottalilaanu ningal thaamasikkunnathu?
Колико дуго сте већ овде? എ--- ----യി-ഇവ-ട--വ-്-ിട---? എ__ നാ__ ഇ__ വ_____ എ-്- ന-ള-യ- ഇ-ി-െ വ-്-ി-്-്- ---------------------------- എത്ര നാളായി ഇവിടെ വന്നിട്ട്? 0
ethra--aal-a-- --id- van-itt-? e____ n_______ e____ v________ e-h-a n-a-a-y- e-i-e v-n-i-t-? ------------------------------ ethra naalaayi evide vannittu?
Колико дуго остајете? നി-്ങൾ--ത----േ-ം ---സ-ക്ക--്--? നി___ എ__ നേ_ താ_______ ന-ങ-ങ- എ-്- ന-ര- ത-മ-ി-്-ു-്-ു- ------------------------------- നിങ്ങൾ എത്ര നേരം താമസിക്കുന്നു? 0
n--g-l et--a-n--am-thaa--s-kk---u? n_____ e____ n____ t______________ n-n-a- e-h-a n-r-m t-a-m-s-k-u-n-? ---------------------------------- ningal ethra neram thaamasikkunnu?
Допада ли Вам се овде? നി-ക്ക- ഇ-ിടെ-ഇ-്ടമ-ണ-ാ? നി___ ഇ__ ഇ_____ ന-ന-്-് ഇ-ി-െ ഇ-്-മ-ണ-ാ- ------------------------ നിനക്ക് ഇവിടെ ഇഷ്ടമാണോ? 0
ni-a--- ev----is--a-----aa? n______ e____ i____________ n-n-k-u e-i-e i-h-a-a-n-a-? --------------------------- ninakku evide ishtamaaneaa?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ന--അ--ി--ലാണോ? നീ അ______ ന- അ-ധ-യ-ല-ണ-ാ- --------------- നീ അവധിയിലാണോ? 0
n-- -v-dhiyi-aa-e--? n__ a_______________ n-e a-a-h-y-l-a-e-a- -------------------- nee avadhiyilaaneaa?
Посетите ме једном! എപ്പ-ഴെ------ം-എ-്നെ ---ദർ-----ൂ! എ______ എ__ സ_______ എ-്-ോ-െ-്-ി-ു- എ-്-െ സ-്-ർ-ി-്-ൂ- --------------------------------- എപ്പോഴെങ്കിലും എന്നെ സന്ദർശിക്കൂ! 0
a----hen-il-m en-- --n-ars---k-! a____________ e___ s____________ a-p-z-e-g-l-m e-n- s-n-a-s-i-k-! -------------------------------- appozhengilum enne sandarshikku!
Ово је моја адреса. ഇ-------െ -ിലാ-ം. ഇ_ എ__ വി___ ഇ-ാ എ-്-െ വ-ല-സ-. ----------------- ഇതാ എന്റെ വിലാസം. 0
i-haa--n-e vila--a-. i____ e___ v________ i-h-a e-t- v-l-a-a-. -------------------- ithaa ente vilaasam.
Хоћемо ли се сутра видети? നാള- -ി-്നെ കാ--ം? നാ_ നി__ കാ__ ന-ള- ന-ന-ന- ക-ണ-ം- ------------------ നാളെ നിന്നെ കാണാം? 0
n-al--------k-a-am? n____ n____ k______ n-a-e n-n-e k-a-a-? ------------------- naale ninne kaanam?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ക്---ക-കണ-,-എനി-്ക- പദ്ധത-കളുണ-ട-. ക്______ എ___ പ________ ക-ഷ-ി-്-ണ-, എ-ി-്-് പ-്-ത-ക-ു-്-്- ---------------------------------- ക്ഷമിക്കണം, എനിക്ക് പദ്ധതികളുണ്ട്. 0
ksh-mikkana-, -ni--- p-d--t--k---ndu. k____________ e_____ p_______________ k-h-m-k-a-a-, e-i-k- p-d-a-h-k-l-n-u- ------------------------------------- kshamikkanam, enikku padhathikalundu.
Ћао! / Збогом! ബൈ! ബൈ_ ബ-! --- ബൈ! 0
b--! b___ b-i- ---- bai!
Довиђења! വിട! വി__ വ-ട- ---- വിട! 0
v--a! v____ v-d-! ----- vida!
До ускоро! ഉ-- ക---ം! ഉ__ കാ__ ഉ-ൻ ക-ണ-ം- ---------- ഉടൻ കാണാം! 0
uda--k-----! u___ k______ u-a- k-a-a-! ------------ udan kaanam!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 малајалам (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!