Рјечник

sr Састанак   »   vi Cuộc hẹn

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [Hai mươi tư]

Cuộc hẹn

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? B---bị n-ỡ xe-b--t r---à? Bạn bị nhỡ xe buýt rồi à? B-n b- n-ỡ x- b-ý- r-i à- ------------------------- Bạn bị nhỡ xe buýt rồi à? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. Tôi-đã đ----ạ- -ửa ---ng rồi. Tôi đã đợi bạn nửa tiếng rồi. T-i đ- đ-i b-n n-a t-ế-g r-i- ----------------------------- Tôi đã đợi bạn nửa tiếng rồi. 0
Немаш мобител код себе? B-n-không-mang ------iệ--t--ạ- -i độ-----o? Bạn không mang theo điện thoại di động sao? B-n k-ô-g m-n- t-e- đ-ệ- t-o-i d- đ-n- s-o- ------------------------------------------- Bạn không mang theo điện thoại di động sao? 0
Следећи пут буди тачан! Lầ--sa- -ã---ến đú-g --- n-é! Lần sau hãy đến đúng giờ nhé! L-n s-u h-y đ-n đ-n- g-ờ n-é- ----------------------------- Lần sau hãy đến đúng giờ nhé! 0
Следећи пут узми такси! Lầ- -au --y-xe -ắ---i đi--hé! Lần sau lấy xe tắc xi đi nhé! L-n s-u l-y x- t-c x- đ- n-é- ----------------------------- Lần sau lấy xe tắc xi đi nhé! 0
Следећи пут понеси кишобран! Lầ----u n-ớ--a-g----- mộ--cái ô - -ù! Lần sau nhớ mang theo một cái ô / dù! L-n s-u n-ớ m-n- t-e- m-t c-i ô / d-! ------------------------------------- Lần sau nhớ mang theo một cái ô / dù! 0
Сутра имам слободно. N-à- m-i -ô--đư-c-ng--. Ngày mai tôi được nghỉ. N-à- m-i t-i đ-ợ- n-h-. ----------------------- Ngày mai tôi được nghỉ. 0
Хоћемо ли се сутра састати? Ng-y-m-i -h------ có---- nhau--hô-g? Ngày mai chúng ta có gặp nhau không? N-à- m-i c-ú-g t- c- g-p n-a- k-ô-g- ------------------------------------ Ngày mai chúng ta có gặp nhau không? 0
Жао ми је, сутра не могу. Xi- lỗ--n-é,--g-- ----tô----ôn-------rỗ-. Xin lỗi nhé, ngày mai tôi không rảnh rỗi. X-n l-i n-é- n-à- m-i t-i k-ô-g r-n- r-i- ----------------------------------------- Xin lỗi nhé, ngày mai tôi không rảnh rỗi. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? C-ối --ần n-- bạ- -ó d--đị-- -- c---? Cuối tuần này bạn có dự định gì chưa? C-ố- t-ầ- n-y b-n c- d- đ-n- g- c-ư-? ------------------------------------- Cuối tuần này bạn có dự định gì chưa? 0
Или већ имаш договорен састанак? Hay--ạ- -ã c--h-- rồ-? Hay bạn đã có hẹn rồi? H-y b-n đ- c- h-n r-i- ---------------------- Hay bạn đã có hẹn rồi? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. Tôi -- n--ị- chú----- -ặp-n--u vào-------u-n. Tôi đề nghị, chúng ta gặp nhau vào cuối tuần. T-i đ- n-h-, c-ú-g t- g-p n-a- v-o c-ố- t-ầ-. --------------------------------------------- Tôi đề nghị, chúng ta gặp nhau vào cuối tuần. 0
Хоћемо ли на пикник? C---g -a đi-d- --o--------? Chúng ta đi dã ngoại không? C-ú-g t- đ- d- n-o-i k-ô-g- --------------------------- Chúng ta đi dã ngoại không? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? C-ú-- ---ra--ờ b-ể- kh-n-? Chúng ta ra bờ biển không? C-ú-g t- r- b- b-ể- k-ô-g- -------------------------- Chúng ta ra bờ biển không? 0
Хоћемо ли ићи у планине? C-ú-- ta ------ nú- ---ng? Chúng ta đi lên núi không? C-ú-g t- đ- l-n n-i k-ô-g- -------------------------- Chúng ta đi lên núi không? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. T----ó- ----ở --n-p---g n--. Tôi đón bạn ở văn phòng nhé. T-i đ-n b-n ở v-n p-ò-g n-é- ---------------------------- Tôi đón bạn ở văn phòng nhé. 0
Доћи ћу по тебе кући. Tôi đ-n-bạ----n-à. Tôi đón bạn ở nhà. T-i đ-n b-n ở n-à- ------------------ Tôi đón bạn ở nhà. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Tôi-đó--b-n ở-b-- --tr---x- b---. Tôi đón bạn ở bến / trạm xe buýt. T-i đ-n b-n ở b-n / t-ạ- x- b-ý-. --------------------------------- Tôi đón bạn ở bến / trạm xe buýt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.