Рјечник

sr Састанак   »   cs Schůzka

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [dvacet čtyři]

Schůzka

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Uj-l ti-autobu-? U___ t_ a_______ U-e- t- a-t-b-s- ---------------- Ujel ti autobus? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. Č-kal /-Ček--a-j-em--a t--e ------d--y. Č____ / Č_____ j___ n_ t___ p__ h______ Č-k-l / Č-k-l- j-e- n- t-b- p-l h-d-n-. --------------------------------------- Čekal / Čekala jsem na tebe půl hodiny. 0
Немаш мобител код себе? Nem-- u--e-e m-bil? N____ u s___ m_____ N-m-š u s-b- m-b-l- ------------------- Nemáš u sebe mobil? 0
Следећи пут буди тачан! Příš---přijď-p-esně! P_____ p____ p______ P-í-t- p-i-ď p-e-n-! -------------------- Příště přijď přesně! 0
Следећи пут узми такси! P---tě-s- ---m---ax-! P_____ s_ v____ t____ P-í-t- s- v-z-i t-x-! --------------------- Příště si vezmi taxi! 0
Следећи пут понеси кишобран! Př-š-- -i v--mi -eš--ík! P_____ s_ v____ d_______ P-í-t- s- v-z-i d-š-n-k- ------------------------ Příště si vezmi deštník! 0
Сутра имам слободно. Z-t-- m-m----n-. Z____ m__ v_____ Z-t-a m-m v-l-o- ---------------- Zítra mám volno. 0
Хоћемо ли се сутра састати? Sej------e -----? S______ s_ z_____ S-j-e-e s- z-t-a- ----------------- Sejdeme se zítra? 0
Жао ми је, сутра не могу. Zí--a--o-u--- n-mohu. Z____ b______ n______ Z-t-a b-h-ž-l n-m-h-. --------------------- Zítra bohužel nemohu. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Máš n----k--d --co-- --ánu? M__ n_ v_____ n___ v p_____ M-š n- v-k-n- n-c- v p-á-u- --------------------------- Máš na víkend něco v plánu? 0
Или већ имаш договорен састанак? Ne-o máš--ž n-co-----uve-o? N___ m__ u_ n___ d_________ N-b- m-š u- n-c- d-m-u-e-o- --------------------------- Nebo máš už něco domluveno? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. Na-r--ji,-abychom--------a-- /-setkal------ke--u. N________ a______ s_ s______ / s______ o v_______ N-v-h-j-, a-y-h-m s- s-t-a-i / s-t-a-y o v-k-n-u- ------------------------------------------------- Navrhuji, abychom se setkali / setkaly o víkendu. 0
Хоћемо ли на пикник? Neu-ě--m---ikn--? N________ p______ N-u-ě-á-e p-k-i-? ----------------- Neuděláme piknik? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? N-p-je------- ----? N_________ n_ p____ N-p-j-d-m- n- p-á-? ------------------- Nepojedeme na pláž? 0
Хоћемо ли ићи у планине? N-zaj-d----do ---? N_________ d_ h___ N-z-j-d-m- d- h-r- ------------------ Nezajedeme do hor? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. V---ednu----z----ce--ře. V_______ t_ z k_________ V-z-e-n- t- z k-n-e-á-e- ------------------------ Vyzvednu tě z kanceláře. 0
Доћи ћу по тебе кући. Vy---dnu ------e-e-dom-. V_______ t_ u t___ d____ V-z-e-n- t- u t-b- d-m-. ------------------------ Vyzvednu tě u tebe doma. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. V-zv-d-u-tě na---t-b-s-vé----t---e. V_______ t_ n_ a_________ z________ V-z-e-n- t- n- a-t-b-s-v- z-s-á-c-. ----------------------------------- Vyzvednu tě na autobusové zastávce. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.