Рјечник

sr Састанак   »   ru Встреча

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [двадцать четыре]

24 [dvadtsatʹ chetyre]

Встреча

[Vstrecha]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Т- оп-з--л--а --т--у-? Ты опоздал на автобус? Т- о-о-д-л н- а-т-б-с- ---------------------- Ты опоздал на автобус? 0
T- -poz-al--- --t--u-? Ty opozdal na avtobus? T- o-o-d-l n- a-t-b-s- ---------------------- Ty opozdal na avtobus?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Я--ебя--олч-с--ждал /--да--. Я тебя полчаса ждал / ждала. Я т-б- п-л-а-а ж-а- / ж-а-а- ---------------------------- Я тебя полчаса ждал / ждала. 0
Y- t---a-p----a-- -h-al-/ -hdala. Ya tebya polchasa zhdal / zhdala. Y- t-b-a p-l-h-s- z-d-l / z-d-l-. --------------------------------- Ya tebya polchasa zhdal / zhdala.
Немаш мобител код себе? У--е-я---т----об-- -обил-ни-а? У тебя нет с собой мобильника? У т-б- н-т с с-б-й м-б-л-н-к-? ------------------------------ У тебя нет с собой мобильника? 0
U-teb---net----ob-----b---nik-? U tebya net s soboy mobilʹnika? U t-b-a n-t s s-b-y m-b-l-n-k-? ------------------------------- U tebya net s soboy mobilʹnika?
Следећи пут буди тачан! В---е--------а- -уд- -ун--уа-ь--м/-й. В следующий раз будь пунктуальным/ой. В с-е-у-щ-й р-з б-д- п-н-т-а-ь-ы-/-й- ------------------------------------- В следующий раз будь пунктуальным/ой. 0
V -----y--hch-y --- ---ʹ-p-n-----ʹn-m/--. V sleduyushchiy raz budʹ punktualʹnym/oy. V s-e-u-u-h-h-y r-z b-d- p-n-t-a-ʹ-y-/-y- ----------------------------------------- V sleduyushchiy raz budʹ punktualʹnym/oy.
Следећи пут узми такси! В с-еду---- р-- ----м- т-к-и! В следующий раз возьми такси! В с-е-у-щ-й р-з в-з-м- т-к-и- ----------------------------- В следующий раз возьми такси! 0
V-sle-u---h-hiy--a- vo--mi ta---! V sleduyushchiy raz vozʹmi taksi! V s-e-u-u-h-h-y r-z v-z-m- t-k-i- --------------------------------- V sleduyushchiy raz vozʹmi taksi!
Следећи пут понеси кишобран! В -лед--щий--а- во---и с-с---й-з---! В следующий раз возьми с собой зонт! В с-е-у-щ-й р-з в-з-м- с с-б-й з-н-! ------------------------------------ В следующий раз возьми с собой зонт! 0
V-s-e-u-us-chi--raz --z-m- s--ob-----n-! V sleduyushchiy raz vozʹmi s soboy zont! V s-e-u-u-h-h-y r-z v-z-m- s s-b-y z-n-! ---------------------------------------- V sleduyushchiy raz vozʹmi s soboy zont!
Сутра имам слободно. З----а-- ---бод---/ сво-о--а. Завтра я свободен / свободна. З-в-р- я с-о-о-е- / с-о-о-н-. ----------------------------- Завтра я свободен / свободна. 0
Zavtr---a --obode--/ s---odna. Zavtra ya svoboden / svobodna. Z-v-r- y- s-o-o-e- / s-o-o-n-. ------------------------------ Zavtra ya svoboden / svobodna.
Хоћемо ли се сутра састати? Да-ай з--т-а--ст-етимс-? Давай завтра встретимся? Д-в-й з-в-р- в-т-е-и-с-? ------------------------ Давай завтра встретимся? 0
Davay ----r--vst--t--sya? Davay zavtra vstretimsya? D-v-y z-v-r- v-t-e-i-s-a- ------------------------- Davay zavtra vstretimsya?
Жао ми је, сутра не могу. Сожалею---о---в--а я-н--мо--. Сожалею, но завтра я не могу. С-ж-л-ю- н- з-в-р- я н- м-г-. ----------------------------- Сожалею, но завтра я не могу. 0
Soz---e----no za---a-ya-ne-mo--. Sozhaleyu, no zavtra ya ne mogu. S-z-a-e-u- n- z-v-r- y- n- m-g-. -------------------------------- Sozhaleyu, no zavtra ya ne mogu.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? У т--я ес----лан-----э---в-хо-н--? У тебя есть планы на эти выходные? У т-б- е-т- п-а-ы н- э-и в-х-д-ы-? ---------------------------------- У тебя есть планы на эти выходные? 0
U t--y-----t--pl-ny n--e-i -ykh-d-yye? U tebya yestʹ plany na eti vykhodnyye? U t-b-a y-s-ʹ p-a-y n- e-i v-k-o-n-y-? -------------------------------------- U tebya yestʹ plany na eti vykhodnyye?
Или већ имаш договорен састанак? И-и -ы-уж-----е---о --г--о-ил---а--? Или ты уже с кем-то договорился/ась? И-и т- у-е с к-м-т- д-г-в-р-л-я-а-ь- ------------------------------------ Или ты уже с кем-то договорился/ась? 0
Ili -y-u-he ---e---o-do--v-rilsya/-s-? Ili ty uzhe s kem-to dogovorilsya/asʹ? I-i t- u-h- s k-m-t- d-g-v-r-l-y-/-s-? -------------------------------------- Ili ty uzhe s kem-to dogovorilsya/asʹ?
Предлажем да се нађемо за викенд. Я-пр---а----в-т---ить-я------х-дн--. Я предлагаю встретиться на выходных. Я п-е-л-г-ю в-т-е-и-ь-я н- в-х-д-ы-. ------------------------------------ Я предлагаю встретиться на выходных. 0
Ya-p-ed--g-yu-vstr---tʹ-ya ----y-----y--. Ya predlagayu vstretitʹsya na vykhodnykh. Y- p-e-l-g-y- v-t-e-i-ʹ-y- n- v-k-o-n-k-. ----------------------------------------- Ya predlagayu vstretitʹsya na vykhodnykh.
Хоћемо ли на пикник? М-ж-т --ган----м -и-ни-? Может организуем пикник? М-ж-т о-г-н-з-е- п-к-и-? ------------------------ Может организуем пикник? 0
M--h-t---gani-uye---i----? Mozhet organizuyem piknik? M-z-e- o-g-n-z-y-m p-k-i-? -------------------------- Mozhet organizuyem piknik?
Хоћемо ли се одвести до плаже? Мо--т--ое--м на ----? Может поедем на пляж? М-ж-т п-е-е- н- п-я-? --------------------- Может поедем на пляж? 0
M---et p-y-dem n- -l-a-h? Mozhet poyedem na plyazh? M-z-e- p-y-d-m n- p-y-z-? ------------------------- Mozhet poyedem na plyazh?
Хоћемо ли ићи у планине? М-же------ем-в-----? Может поедем в горы? М-ж-т п-е-е- в г-р-? -------------------- Может поедем в горы? 0
M-z-e--p-----m-- ----? Mozhet poyedem v gory? M-z-e- p-y-d-m v g-r-? ---------------------- Mozhet poyedem v gory?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Я-в-----у---бя у ---с-. Я встречу тебя у офиса. Я в-т-е-у т-б- у о-и-а- ----------------------- Я встречу тебя у офиса. 0
Ya ----echu t-b-a-- ofi--. Ya vstrechu tebya u ofisa. Y- v-t-e-h- t-b-a u o-i-a- -------------------------- Ya vstrechu tebya u ofisa.
Доћи ћу по тебе кући. Я-в-т-еч-------- -ом-. Я встречу тебя у дома. Я в-т-е-у т-б- у д-м-. ---------------------- Я встречу тебя у дома. 0
Y--vstrechu --bya-u -o-a. Ya vstrechu tebya u doma. Y- v-t-e-h- t-b-a u d-m-. ------------------------- Ya vstrechu tebya u doma.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Я-в-тр--у те-я на--вт--усн-- -с-ан----. Я встречу тебя на автобусной остановке. Я в-т-е-у т-б- н- а-т-б-с-о- о-т-н-в-е- --------------------------------------- Я встречу тебя на автобусной остановке. 0
Ya v--re-----eb-- na a--obusnoy osta----e. Ya vstrechu tebya na avtobusnoy ostanovke. Y- v-t-e-h- t-b-a n- a-t-b-s-o- o-t-n-v-e- ------------------------------------------ Ya vstrechu tebya na avtobusnoy ostanovke.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.