Рјечник

sr Састанак   »   ru Встреча

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [двадцать четыре]

24 [dvadtsatʹ chetyre]

Встреча

Vstrecha

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Т--о-о-д-л-н--а-тобу-? Т_ о______ н_ а_______ Т- о-о-д-л н- а-т-б-с- ---------------------- Ты опоздал на автобус? 0
T- o---dal-na-----b--? T_ o______ n_ a_______ T- o-o-d-l n- a-t-b-s- ---------------------- Ty opozdal na avtobus?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Я те---пол--са ж--л - -д-л-. Я т___ п______ ж___ / ж_____ Я т-б- п-л-а-а ж-а- / ж-а-а- ---------------------------- Я тебя полчаса ждал / ждала. 0
Ya t--y--polc-a-- -hdal-- z-d-la. Y_ t____ p_______ z____ / z______ Y- t-b-a p-l-h-s- z-d-l / z-d-l-. --------------------------------- Ya tebya polchasa zhdal / zhdala.
Немаш мобител код себе? У----- н-т-с-с--о- м--ильн-к-? У т___ н__ с с____ м__________ У т-б- н-т с с-б-й м-б-л-н-к-? ------------------------------ У тебя нет с собой мобильника? 0
U-te-ya-n-t s s-b-- mo-il---k-? U t____ n__ s s____ m__________ U t-b-a n-t s s-b-y m-b-l-n-k-? ------------------------------- U tebya net s soboy mobilʹnika?
Следећи пут буди тачан! В-с-ед--щ-- р-----дь ---кт----н---ой. В с________ р__ б___ п_______________ В с-е-у-щ-й р-з б-д- п-н-т-а-ь-ы-/-й- ------------------------------------- В следующий раз будь пунктуальным/ой. 0
V---edu---hchiy---z b-dʹ pu-k-u-l-n-m/o-. V s____________ r__ b___ p_______________ V s-e-u-u-h-h-y r-z b-d- p-n-t-a-ʹ-y-/-y- ----------------------------------------- V sleduyushchiy raz budʹ punktualʹnym/oy.
Следећи пут узми такси! В-с-е----и- --з -о-ь-- т----! В с________ р__ в_____ т_____ В с-е-у-щ-й р-з в-з-м- т-к-и- ----------------------------- В следующий раз возьми такси! 0
V -led---s-c-i--raz-v--ʹ-i t----! V s____________ r__ v_____ t_____ V s-e-u-u-h-h-y r-z v-z-m- t-k-i- --------------------------------- V sleduyushchiy raz vozʹmi taksi!
Следећи пут понеси кишобран! В--ле---щий раз -о---и с со-о- -онт! В с________ р__ в_____ с с____ з____ В с-е-у-щ-й р-з в-з-м- с с-б-й з-н-! ------------------------------------ В следующий раз возьми с собой зонт! 0
V-sl-d--u-hch---r---v-z-m- s---b-y-zo-t! V s____________ r__ v_____ s s____ z____ V s-e-u-u-h-h-y r-z v-z-m- s s-b-y z-n-! ---------------------------------------- V sleduyushchiy raz vozʹmi s soboy zont!
Сутра имам слободно. З---ра - -в-бо-------в---дна. З_____ я с_______ / с________ З-в-р- я с-о-о-е- / с-о-о-н-. ----------------------------- Завтра я свободен / свободна. 0
Z-vt-a--a---obo----/-s-obodna. Z_____ y_ s_______ / s________ Z-v-r- y- s-o-o-e- / s-o-o-n-. ------------------------------ Zavtra ya svoboden / svobodna.
Хоћемо ли се сутра састати? Д---й з---ра-вс-рет-мс-? Д____ з_____ в__________ Д-в-й з-в-р- в-т-е-и-с-? ------------------------ Давай завтра встретимся? 0
D--a----vt-a-v------m-y-? D____ z_____ v___________ D-v-y z-v-r- v-t-e-i-s-a- ------------------------- Davay zavtra vstretimsya?
Жао ми је, сутра не могу. С-----ю,-н--з-в-ра-я -- м--у. С_______ н_ з_____ я н_ м____ С-ж-л-ю- н- з-в-р- я н- м-г-. ----------------------------- Сожалею, но завтра я не могу. 0
Sozha-eyu, ---z-vt----a--- -og-. S_________ n_ z_____ y_ n_ m____ S-z-a-e-u- n- z-v-r- y- n- m-g-. -------------------------------- Sozhaleyu, no zavtra ya ne mogu.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? У-теб--е--ь ------н- эти вых--ные? У т___ е___ п____ н_ э__ в________ У т-б- е-т- п-а-ы н- э-и в-х-д-ы-? ---------------------------------- У тебя есть планы на эти выходные? 0
U t--ya-y---ʹ pla---na e-- v--hod-yy-? U t____ y____ p____ n_ e__ v__________ U t-b-a y-s-ʹ p-a-y n- e-i v-k-o-n-y-? -------------------------------------- U tebya yestʹ plany na eti vykhodnyye?
Или већ имаш договорен састанак? Ил- -------с-к-м-то до-о--р-лся/а-ь? И__ т_ у__ с к_____ д_______________ И-и т- у-е с к-м-т- д-г-в-р-л-я-а-ь- ------------------------------------ Или ты уже с кем-то договорился/ась? 0
I-i -y-uz-e-s--e-----d--o--r-----/-sʹ? I__ t_ u___ s k_____ d________________ I-i t- u-h- s k-m-t- d-g-v-r-l-y-/-s-? -------------------------------------- Ili ty uzhe s kem-to dogovorilsya/asʹ?
Предлажем да се нађемо за викенд. Я ---дл-г-- --трет-тьс- ---в--о-н--. Я п________ в__________ н_ в________ Я п-е-л-г-ю в-т-е-и-ь-я н- в-х-д-ы-. ------------------------------------ Я предлагаю встретиться на выходных. 0
Ya pre-l--ayu -s-retit--y---a vy--odn---. Y_ p_________ v___________ n_ v__________ Y- p-e-l-g-y- v-t-e-i-ʹ-y- n- v-k-o-n-k-. ----------------------------------------- Ya predlagayu vstretitʹsya na vykhodnykh.
Хоћемо ли на пикник? Мо--- --га-и-уе- пикн-к? М____ о_________ п______ М-ж-т о-г-н-з-е- п-к-и-? ------------------------ Может организуем пикник? 0
M----t-or--n--u-e------ik? M_____ o__________ p______ M-z-e- o-g-n-z-y-m p-k-i-? -------------------------- Mozhet organizuyem piknik?
Хоћемо ли се одвести до плаже? М---- пое--м на--ля-? М____ п_____ н_ п____ М-ж-т п-е-е- н- п-я-? --------------------- Может поедем на пляж? 0
M-z-e----y-d-- na p-ya--? M_____ p______ n_ p______ M-z-e- p-y-d-m n- p-y-z-? ------------------------- Mozhet poyedem na plyazh?
Хоћемо ли ићи у планине? Мож-- п---е--в горы? М____ п_____ в г____ М-ж-т п-е-е- в г-р-? -------------------- Может поедем в горы? 0
Mo--e- -o--d---v-go--? M_____ p______ v g____ M-z-e- p-y-d-m v g-r-? ---------------------- Mozhet poyedem v gory?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Я в--ре-у--ебя-у -ф---. Я в______ т___ у о_____ Я в-т-е-у т-б- у о-и-а- ----------------------- Я встречу тебя у офиса. 0
Ya vs-re--- ---ya-u --i--. Y_ v_______ t____ u o_____ Y- v-t-e-h- t-b-a u o-i-a- -------------------------- Ya vstrechu tebya u ofisa.
Доћи ћу по тебе кући. Я-вс-------е-- - д---. Я в______ т___ у д____ Я в-т-е-у т-б- у д-м-. ---------------------- Я встречу тебя у дома. 0
Y--vs--ech--t-b---- ----. Y_ v_______ t____ u d____ Y- v-t-e-h- t-b-a u d-m-. ------------------------- Ya vstrechu tebya u doma.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Я---т--чу-тебя на-авт-б---ой--с--н--ке. Я в______ т___ н_ а_________ о_________ Я в-т-е-у т-б- н- а-т-б-с-о- о-т-н-в-е- --------------------------------------- Я встречу тебя на автобусной остановке. 0
Y----tr-chu -eb---n- -vt-bu--o- ---a-ov-e. Y_ v_______ t____ n_ a_________ o_________ Y- v-t-e-h- t-b-a n- a-t-b-s-o- o-t-n-v-e- ------------------------------------------ Ya vstrechu tebya na avtobusnoy ostanovke.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.