Рјечник

sr Прошлост 3   »   vi Quá khứ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [Tám mươi ba]

Quá khứ 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
телефонирати Gọi điệ- tho-i Gọi điện thoại G-i đ-ệ- t-o-i -------------- Gọi điện thoại 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. T-i------i đi-n-th-ạ-. Tôi đã gọi điện thoại. T-i đ- g-i đ-ệ- t-o-i- ---------------------- Tôi đã gọi điện thoại. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Tô---ã g-i -iện-thoại-s---. Tôi đã gọi điện thoại suốt. T-i đ- g-i đ-ệ- t-o-i s-ố-. --------------------------- Tôi đã gọi điện thoại suốt. 0
питати Hỏi Hỏi H-i --- Hỏi 0
Ја сам питао / питала. Tô--đ- ---. Tôi đã hỏi. T-i đ- h-i- ----------- Tôi đã hỏi. 0
Ја сам увек питао / питала. T----úc-n-o c-------hỏi. Tôi lúc nào cũng đã hỏi. T-i l-c n-o c-n- đ- h-i- ------------------------ Tôi lúc nào cũng đã hỏi. 0
испричати K- Kể K- -- Kể 0
Ја сам испричао / испричала. T-i-----ể. Tôi đã kể. T-i đ- k-. ---------- Tôi đã kể. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. T---đã ------ -â- ch-yện. Tôi đã kể hết câu chuyện. T-i đ- k- h-t c-u c-u-ệ-. ------------------------- Tôi đã kể hết câu chuyện. 0
учити Học-t-p Học tập H-c t-p ------- Học tập 0
Ја сам учио / учила. T-i -ã-h-c. Tôi đã học. T-i đ- h-c- ----------- Tôi đã học. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Tôi--- h---s--- b-ổ-----. Tôi đã học suốt buổi tối. T-i đ- h-c s-ố- b-ổ- t-i- ------------------------- Tôi đã học suốt buổi tối. 0
радити L-- v--c Làm việc L-m v-ệ- -------- Làm việc 0
Ја сам радио / радила. Tôi -- --- việc. Tôi đã làm việc. T-i đ- l-m v-ệ-. ---------------- Tôi đã làm việc. 0
Ја сам радио / радила цели дан. T-i đã-là- v-ệc--uốt c- --ày. Tôi đã làm việc suốt cả ngày. T-i đ- l-m v-ệ- s-ố- c- n-à-. ----------------------------- Tôi đã làm việc suốt cả ngày. 0
јести -n Ăn Ă- -- Ăn 0
Ја сам јео / јела. Tôi-đã-ăn ---. Tôi đã ăn rồi. T-i đ- ă- r-i- -------------- Tôi đã ăn rồi. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Tôi-đ- -n tấ------- -n rồ-. Tôi đã ăn tất cả đồ ăn rồi. T-i đ- ă- t-t c- đ- ă- r-i- --------------------------- Tôi đã ăn tất cả đồ ăn rồi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.