Рјечник

sr Састанак   »   fi Tapaaminen

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [kaksikymmentäneljä]

Tapaaminen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Myö--sty-tkö-bu-s-s-a? M___________ b________ M-ö-ä-t-i-k- b-s-i-t-? ---------------------- Myöhästyitkö bussista? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. Odo--n s-nua puo-i tu-t-a. O_____ s____ p____ t______ O-o-i- s-n-a p-o-i t-n-i-. -------------------------- Odotin sinua puoli tuntia. 0
Немаш мобител код себе? Eikö----u-la o-- k--nyk-ä- mu--n---? E___ s______ o__ k________ m________ E-k- s-n-l-a o-e k-n-y-k-ä m-k-n-s-? ------------------------------------ Eikö sinulla ole kännykkää mukanasi? 0
Следећи пут буди тачан! Ole-en-i-k------- -jois-a! O__ e___ k_______ a_______ O-e e-s- k-r-a-l- a-o-s-a- -------------------------- Ole ensi kerralla ajoissa! 0
Следећи пут узми такси! T--e---s- ----all--t-k-i--a! T___ e___ k_______ t________ T-l- e-s- k-r-a-l- t-k-i-l-! ---------------------------- Tule ensi kerralla taksilla! 0
Следећи пут понеси кишобран! O-a-e--i -e---lla sa---n-a-j- ---aan! O__ e___ k_______ s__________ m______ O-a e-s- k-r-a-l- s-t-e-v-r-o m-k-a-! ------------------------------------- Ota ensi kerralla sateenvarjo mukaan! 0
Сутра имам слободно. Huo-e--a min-lla o- ---aat-. H_______ m______ o_ v_______ H-o-e-n- m-n-l-a o- v-p-a-a- ---------------------------- Huomenna minulla on vapaata. 0
Хоћемо ли се сутра састати? T-v-taa-k- -uom-nna? T_________ h________ T-v-t-a-k- h-o-e-n-? -------------------- Tavataanko huomenna? 0
Жао ми је, сутра не могу. O----p-h---l-n-- --n--l- ei--ä-----m-nn-. O___ p__________ m______ e_ k__ h________ O-e- p-h-i-l-n-, m-n-l-e e- k-y h-o-e-n-. ----------------------------------------- Olen pahoillani, minulle ei käy huomenna. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Onk------l-- -- -----i-el--a täl-e -i--o--opul--? O___ s______ j_ s___________ t____ v_____________ O-k- s-n-l-a j- s-u-n-t-l-i- t-l-e v-i-o-l-p-l-e- ------------------------------------------------- Onko sinulla jo suunnitelmia tälle viikonlopulle? 0
Или већ имаш договорен састанак? V----n-o -in-ll---- m-i-a -u-nni-e-mia? V__ o___ s______ j_ m____ s____________ V-i o-k- s-n-l-a j- m-i-a s-u-n-t-l-i-? --------------------------------------- Vai onko sinulla jo muita suunnitelmia? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. Minä-e---t--,-et-ä--apaa--- vi-ko-l-ppu--. M___ e_______ e___ t_______ v_____________ M-n- e-d-t-n- e-t- t-p-a-m- v-i-o-l-p-u-a- ------------------------------------------ Minä ehdotan, että tapaamme viikonloppuna. 0
Хоћемо ли на пикник? Me----n-- p---i-il--? M________ p__________ M-n-ä-n-ö p-k-i-i-l-? --------------------- Mennäänkö piknikille? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? M------kö--an---le? M________ r________ M-n-ä-n-ö r-n-a-l-? ------------------- Mennäänkö rannalle? 0
Хоћемо ли ићи у планине? A--mm--- -uo--l-e? A_______ v________ A-a-m-k- v-o-i-l-? ------------------ Ajammeko vuorille? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. M-nä--a-- s-nu- t--mi-tost-. M___ h___ s____ t___________ M-n- h-e- s-n-t t-i-i-t-s-a- ---------------------------- Minä haen sinut toimistosta. 0
Доћи ћу по тебе кући. Minä haen----ut----oa. M___ h___ s____ k_____ M-n- h-e- s-n-t k-t-a- ---------------------- Minä haen sinut kotoa. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Haen--i-u- ---s-p-s-k-l--. H___ s____ b______________ H-e- s-n-t b-s-i-y-ä-i-t-. -------------------------- Haen sinut bussipysäkiltä. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.