Рјечник

sr Састанак   »   ka შეთანხმება

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [ოცდაოთხი]

24 [otsdaotkhi]

შეთანხმება

shetankhmeba

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? ა-ტობ--ზე -ომ ---დაგაგვ---და? ა________ ხ__ ა_ დ___________ ა-ტ-ბ-ს-ე ხ-მ ა- დ-გ-გ-ი-ნ-ა- ----------------------------- ავტობუსზე ხომ არ დაგაგვიანდა? 0
av-'-bu-ze--h-m a- -a----i-nd-? a_________ k___ a_ d___________ a-t-o-u-z- k-o- a- d-g-g-i-n-a- ------------------------------- avt'obusze khom ar dagagvianda?
Чекао / Чекала сам те пола сата. მე შ-ნ --ხ---რი---ა-- გე-ო--. მ_ შ__ ნ_______ ს____ გ______ მ- შ-ნ ნ-ხ-ვ-რ- ს-ა-ი გ-ლ-დ-. ----------------------------- მე შენ ნახევარი საათი გელოდე. 0
m----en n-k--v--- s-a-i-gelod-. m_ s___ n________ s____ g______ m- s-e- n-k-e-a-i s-a-i g-l-d-. ------------------------------- me shen nakhevari saati gelode.
Немаш мобител код себе? მობი-ურ--თ-ნ -რ --ქ-ს? მ_______ თ__ ა_ გ_____ მ-ბ-ლ-რ- თ-ნ ა- გ-ქ-ს- ---------------------- მობილური თან არ გაქვს? 0
mobilu-- ----a---a--s? m_______ t__ a_ g_____ m-b-l-r- t-n a- g-k-s- ---------------------- mobiluri tan ar gakvs?
Следећи пут буди тачан! გ-ხ-----მავალ-ი ა-----გვიან-! გ____ მ________ ა_ დ_________ გ-ხ-ვ მ-მ-ვ-ლ-ი ა- დ-ი-ვ-ა-ო- ----------------------------- გთხოვ მომავალში არ დაიგვიანო! 0
gt--ov -om-valshi ar -a-gv-a-o! g_____ m_________ a_ d_________ g-k-o- m-m-v-l-h- a- d-i-v-a-o- ------------------------------- gtkhov momavalshi ar daigviano!
Следећи пут узми такси! შ--დეგშ- ტ--სით წ--ო--! შ_______ ტ_____ წ______ შ-მ-ე-შ- ტ-ქ-ი- წ-მ-დ-! ----------------------- შემდეგში ტაქსით წამოდი! 0
sh-mdegs-i-t'a--i----'-m--i! s_________ t______ t________ s-e-d-g-h- t-a-s-t t-'-m-d-! ---------------------------- shemdegshi t'aksit ts'amodi!
Следећи пут понеси кишобран! შ--დ--ში ქო--ა წამ-იღე! შ_______ ქ____ წ_______ შ-მ-ე-შ- ქ-ლ-ა წ-მ-ი-ე- ----------------------- შემდეგში ქოლგა წამოიღე! 0
s-e---g-hi----ga --'a-oi-he! s_________ k____ t__________ s-e-d-g-h- k-l-a t-'-m-i-h-! ---------------------------- shemdegshi kolga ts'amoighe!
Сутра имам слободно. ხ-ა- თ-ვ-სუ-ა-ი --ე-მაქვ-. ხ___ თ_________ დ__ მ_____ ხ-ა- თ-ვ-ს-ფ-ლ- დ-ე მ-ქ-ს- -------------------------- ხვალ თავისუფალი დღე მაქვს. 0
k-v-l---visup-l--dgh- mak--. k____ t_________ d___ m_____ k-v-l t-v-s-p-l- d-h- m-k-s- ---------------------------- khval tavisupali dghe makvs.
Хоћемо ли се сутра састати? ხვ-ლ --მ-ა- შე-ხვდ-თ? ხ___ ხ__ ა_ შ________ ხ-ა- ხ-მ ა- შ-ვ-ვ-ე-? --------------------- ხვალ ხომ არ შევხვდეთ? 0
khv---khom a- shev-hv---? k____ k___ a_ s__________ k-v-l k-o- a- s-e-k-v-e-? ------------------------- khval khom ar shevkhvdet?
Жао ми је, сутра не могу. ვწ--ვა----ვ-- ა- შ--იძლ--. ვ_______ ხ___ ა_ შ________ ვ-უ-ვ-რ- ხ-ა- ა- შ-მ-ძ-ი-. -------------------------- ვწუხვარ, ხვალ არ შემიძლია. 0
vt-'u---ar,---val-a--sh---dz--a. v__________ k____ a_ s__________ v-s-u-h-a-, k-v-l a- s-e-i-z-i-. -------------------------------- vts'ukhvar, khval ar shemidzlia.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? ა- -აბა---ვირ-ს -კ-ე -ა-ეგე-ე--ამე? ა_ შ___________ უ___ დ_______ რ____ ა- შ-ბ-თ-კ-ი-ა- უ-ვ- დ-გ-გ-მ- რ-მ-? ----------------------------------- ამ შაბათ-კვირას უკვე დაგეგემე რამე? 0
a--s-a----k------ uk'v----g---me--ame? a_ s_____________ u____ d_______ r____ a- s-a-a---'-i-a- u-'-e d-g-g-m- r-m-? -------------------------------------- am shabat-k'viras uk've dagegeme rame?
Или већ имаш договорен састанак? უკ------ა----------არ? უ___ შ___________ ხ___ უ-ვ- შ-თ-ნ-მ-ბ-ლ- ხ-რ- ---------------------- უკვე შეთანხმებული ხარ? 0
uk-ve------nkh---uli-k-ar? u____ s_____________ k____ u-'-e s-e-a-k-m-b-l- k-a-? -------------------------- uk've shetankhmebuli khar?
Предлажем да се нађемо за викенд. მე -----ზ--,-რ-მ--ა-ათ---ი-ას-შ--ხ-დეთ. მ_ გ________ რ__ შ___________ შ________ მ- გ-ა-ა-ო-, რ-მ შ-ბ-თ-კ-ი-ა- შ-ვ-ვ-ე-. --------------------------------------- მე გთავაზობ, რომ შაბათ-კვირას შევხვდეთ. 0
m--g---az--,--om----ba--k'-ira- s-evkhvdet. m_ g________ r__ s_____________ s__________ m- g-a-a-o-, r-m s-a-a---'-i-a- s-e-k-v-e-. ------------------------------------------- me gtavazob, rom shabat-k'viras shevkhvdet.
Хоћемо ли на пикник? პ--ნ-კი ხ--------ვ-წყ-თ? პ______ ხ__ ა_ მ________ პ-კ-ი-ი ხ-მ ა- მ-ვ-წ-ო-? ------------------------ პიკნიკი ხომ არ მოვაწყოთ? 0
p'i-'ni----k-om ---m-v-t-'qo-? p_________ k___ a_ m__________ p-i-'-i-'- k-o- a- m-v-t-'-o-? ------------------------------ p'ik'nik'i khom ar movats'qot?
Хоћемо ли се одвести до плаже? სანა--რ--ე ხომ -- წავიდ--? ს_________ ხ__ ა_ წ_______ ს-ნ-პ-რ-ზ- ხ-მ ა- წ-ვ-დ-თ- -------------------------- სანაპიროზე ხომ არ წავიდეთ? 0
sana-'ir-----h----- ----vi--t? s__________ k___ a_ t_________ s-n-p-i-o-e k-o- a- t-'-v-d-t- ------------------------------ sanap'iroze khom ar ts'avidet?
Хоћемо ли ићи у планине? მთა-ი--ო---- წ-ვიდ-თ? მ____ ხ__ ა_ წ_______ მ-ა-ი ხ-მ ა- წ-ვ-დ-თ- --------------------- მთაში ხომ არ წავიდეთ? 0
m----i-kho- -- -s'-v----? m_____ k___ a_ t_________ m-a-h- k-o- a- t-'-v-d-t- ------------------------- mtashi khom ar ts'avidet?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. ოფ-სშ- გა--გი--ი. ო_____ გ_________ ო-ი-შ- გ-მ-გ-ვ-ი- ----------------- ოფისში გამოგივლი. 0
op-ss-i -amogi-l-. o______ g_________ o-i-s-i g-m-g-v-i- ------------------ opisshi gamogivli.
Доћи ћу по тебе кући. ს--ლ-ი-გ--ო-ი---. ს_____ გ_________ ს-ხ-შ- გ-მ-გ-ვ-ი- ----------------- სახლში გამოგივლი. 0
s-k-l-hi-g-mo--v-i. s_______ g_________ s-k-l-h- g-m-g-v-i- ------------------- sakhlshi gamogivli.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. ავ---უ--- გ-ჩე--ბ--ე--ა---ივლი. ა________ გ_________ გ_________ ა-ტ-ბ-ს-ს გ-ჩ-რ-ბ-ზ- გ-მ-გ-ვ-ი- ------------------------------- ავტობუსის გაჩერებაზე გამოგივლი. 0
a----b--i--gac--reb----ga--givl-. a_________ g__________ g_________ a-t-o-u-i- g-c-e-e-a-e g-m-g-v-i- --------------------------------- avt'obusis gacherebaze gamogivli.

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.