Рјечник

sr Прошлост 1   »   vi Quá khứ 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [Tám mươi mốt]

Quá khứ 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
писати V-ết V___ V-ế- ---- Viết 0
Он је написао писмо. An-----đ- v-ết-m-t--- th-. A__ ấ_ đ_ v___ m__ l_ t___ A-h ấ- đ- v-ế- m-t l- t-ư- -------------------------- Anh ấy đã viết một lá thư. 0
А она је написала разгледницу. V- -h--ấ--đã --ết-m-t-cái-thiếp. V_ c__ ấ_ đ_ v___ m__ c__ t_____ V- c-ị ấ- đ- v-ế- m-t c-i t-i-p- -------------------------------- Và chị ấy đã viết một cái thiếp. 0
читати Đ-c Đ__ Đ-c --- Đọc 0
Он је читао илустровани часопис. An- -y đã đ----ột quy-n --- ---. A__ ấ_ đ_ đ__ m__ q____ t__ c___ A-h ấ- đ- đ-c m-t q-y-n t-p c-í- -------------------------------- Anh ấy đã đọc một quyển tạp chí. 0
А она је читала књигу. V---h---y đ- -ọ- m-- qu-ển-s--h. V_ c__ ấ_ đ_ đ__ m__ q____ s____ V- c-ị ấ- đ- đ-c m-t q-y-n s-c-. -------------------------------- Và chị ấy đã đọc một quyển sách. 0
узети L-y L__ L-y --- Lấy 0
Он је узео цигарету. A---ấy đ--lấy -ột đ--u--hu--. A__ ấ_ đ_ l__ m__ đ___ t_____ A-h ấ- đ- l-y m-t đ-ế- t-u-c- ----------------------------- Anh ấy đã lấy một điếu thuốc. 0
Она је узела комад чоколаде. Ch---y đ- -ấ--m-- -i----s--cô--a. C__ ấ_ đ_ l__ m__ m____ s_ c_ l__ C-ị ấ- đ- l-y m-t m-ế-g s- c- l-. --------------------------------- Chị ấy đã lấy một miếng sô cô la. 0
Он је био неверан, али је она била верна. An- ấy-đã-k-----c-ung -h-y,-n-ưn--m--c-ị ----ã---u-g-thủy. A__ ấ_ đ_ k____ c____ t____ n____ m_ c__ ấ_ đ_ c____ t____ A-h ấ- đ- k-ô-g c-u-g t-ủ-, n-ư-g m- c-ị ấ- đ- c-u-g t-ủ-. ---------------------------------------------------------- Anh ấy đã không chung thủy, nhưng mà chị ấy đã chung thủy. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. A-h--y đ---ư-----ế----nhưn- -à--hị ấ--đ- --ên- n-ng. A__ ấ_ đ_ l___ b_____ n____ m_ c__ ấ_ đ_ s____ n____ A-h ấ- đ- l-ờ- b-ế-g- n-ư-g m- c-ị ấ- đ- s-ê-g n-n-. ---------------------------------------------------- Anh ấy đã lười biếng, nhưng mà chị ấy đã siêng năng. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. A---ấy--ã-n--è---n---- ---c-ị-ấy -- già- -ó. A__ ấ_ đ_ n_____ n____ m_ c__ ấ_ đ_ g___ c__ A-h ấ- đ- n-h-o- n-ư-g m- c-ị ấ- đ- g-à- c-. -------------------------------------------- Anh ấy đã nghèo, nhưng mà chị ấy đã giàu có. 0
Он није имао новца, већ дуговe. A-- -y -ã --ô-g c--t-ề-,----l-- -ò---ợ. A__ ấ_ đ_ k____ c_ t____ m_ l__ c__ n__ A-h ấ- đ- k-ô-g c- t-ề-, m- l-i c-n n-. --------------------------------------- Anh ấy đã không có tiền, mà lại còn nợ. 0
Он није имао среће, већ пех. A-- -y-đ- --ô-- có -a- m--- -- l-i---- -ạn. A__ ấ_ đ_ k____ c_ m__ m___ m_ l__ g__ h___ A-h ấ- đ- k-ô-g c- m-y m-n- m- l-i g-p h-n- ------------------------------------------- Anh ấy đã không có may mắn, mà lại gặp hạn. 0
Он није имао успех, већ неуспех. A-- -y -ã-khô----ó --àn----n-, -à-lạ----ất-b-i. A__ ấ_ đ_ k____ c_ t____ c____ m_ l__ t___ b___ A-h ấ- đ- k-ô-g c- t-à-h c-n-, m- l-i t-ấ- b-i- ----------------------------------------------- Anh ấy đã không có thành công, mà lại thất bại. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. A-h------ k--n--bằ-g ---g---- lạ--bấ- ---. A__ ấ_ đ_ k____ b___ l____ m_ l__ b__ m___ A-h ấ- đ- k-ô-g b-n- l-n-, m- l-i b-t m-n- ------------------------------------------ Anh ấy đã không bằng lòng, mà lại bất mãn. 0
Он није био срећан, већ несрећан. A-------ã k-ô-g--ạ-- --úc,--- lạ------h-nh. A__ ấ_ đ_ k____ h___ p____ m_ l__ b__ h____ A-h ấ- đ- k-ô-g h-n- p-ú-, m- l-i b-t h-n-. ------------------------------------------- Anh ấy đã không hạnh phúc, mà lại bất hạnh. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. A-- ấy-khô-g ----ế-,--- --i mất-c-- tình. A__ ấ_ k____ d_ m___ m_ l__ m__ c__ t____ A-h ấ- k-ô-g d- m-n- m- l-i m-t c-m t-n-. ----------------------------------------- Anh ấy không dễ mến, mà lại mất cảm tình. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.