Knjiga fraza

bs U taksiju   »   eo En la taksio

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [tridek ok]

En la taksio

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. B--v--u--ok------i--. B______ v___ t_______ B-n-o-u v-k- t-k-i-n- --------------------- Bonvolu voki taksion. 0
Koliko košta do željezničke stanice? K-o- -os----ĝis ----t-cid--o? K___ k_____ ĝ__ l_ s_________ K-o- k-s-a- ĝ-s l- s-a-i-o-o- ----------------------------- Kiom kostas ĝis la stacidomo? 0
Koliko košta do aerodroma? K-om-k-stas --s--a -l-g-a-e--? K___ k_____ ĝ__ l_ f__________ K-o- k-s-a- ĝ-s l- f-u-h-v-n-? ------------------------------ Kiom kostas ĝis la flughaveno? 0
Pravo, molim. Re----a-t-------- peta-. R____ a_______ m_ p_____ R-k-e a-t-ŭ-n- m- p-t-s- ------------------------ Rekte antaŭen, mi petas. 0
Ovdje desno, molim. Ĉ--tie de-st-----mi --tas. Ĉ_____ d________ m_ p_____ Ĉ---i- d-k-t-e-, m- p-t-s- -------------------------- Ĉi-tie dekstren, mi petas. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. T---ĉ--n----------k-t-en,-mi p-t-s. T__ ĉ_______ m___________ m_ p_____ T-e ĉ-a-g-l- m-l-e-s-r-n- m- p-t-s- ----------------------------------- Tie ĉeangule maldekstren, mi petas. 0
Meni se žuri. Mi ur-iĝa-. M_ u_______ M- u-ĝ-ĝ-s- ----------- Mi urĝiĝas. 0
Ja imam vremena. M--h-v-s-tem---. M_ h____ t______ M- h-v-s t-m-o-. ---------------- Mi havas tempon. 0
Molim Vas vozite sporije. Bon-o-u-v----- pli -al---id-. B______ v_____ p__ m_________ B-n-o-u v-t-r- p-i m-l-a-i-e- ----------------------------- Bonvolu veturi pli malrapide. 0
Stanite ovdje, molim. B-nvo------ti-ĉ--t-e. B______ h____ ĉ______ B-n-o-u h-l-i ĉ---i-. --------------------- Bonvolu halti ĉi-tie. 0
Sačekajte momenat, molim Vas. B-n-ol----en---mo---t--. B______ a_____ m________ B-n-o-u a-e-d- m-m-n-o-. ------------------------ Bonvolu atendi momenton. 0
Odmah se vraćam. Mi ----r--e---. M_ t__ r_______ M- t-j r-v-n-s- --------------- Mi tuj revenos. 0
Dajte mi račun molim. B--v-lu -o-- -l m- -v-t--co-. B______ d___ a_ m_ k_________ B-n-o-u d-n- a- m- k-i-a-c-n- ----------------------------- Bonvolu doni al mi kvitancon. 0
Nemam sitno. Mi-n- hava- --n--o--n. M_ n_ h____ ŝ_________ M- n- h-v-s ŝ-n-m-n-n- ---------------------- Mi ne havas ŝanĝmonon. 0
U redu je, ostatak je za Vas. En ord-- -----rv- -- ŝ-nĝ-o--n. E_ o____ k_______ l_ ŝ_________ E- o-d-, k-n-e-v- l- ŝ-n-m-n-n- ------------------------------- En ordo, konservu la ŝanĝmonon. 0
Odvezite me do ove adrese. Vet--i-- m-n ---ĉ--ti- ----s-. V_______ m__ a_ ĉ_____ a______ V-t-r-g- m-n a- ĉ---i- a-r-s-. ------------------------------ Veturigu min al ĉi-tiu adreso. 0
Odvezite me do mog hotela. Vet-r-gu--in a------h---lo. V_______ m__ a_ m__ h______ V-t-r-g- m-n a- m-a h-t-l-. --------------------------- Veturigu min al mia hotelo. 0
Odvezite me do plaže. Vetu---- ------ la--laĝ-. V_______ m__ a_ l_ p_____ V-t-r-g- m-n a- l- p-a-o- ------------------------- Veturigu min al la plaĝo. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?