Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   eo Hieraŭ – hodiaŭ – morgaŭ

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [dek]

Hieraŭ – hodiaŭ – morgaŭ

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Jučer je bila subota. H-e-a--est-s s--a-o. H_____ e____ s______ H-e-a- e-t-s s-b-t-. -------------------- Hieraŭ estis sabato. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. Hi---ŭ m- -st-s-e- l-----e-o. H_____ m_ e____ e_ l_ k______ H-e-a- m- e-t-s e- l- k-n-j-. ----------------------------- Hieraŭ mi estis en la kinejo. 0
Film je bio interesantan. L- --l-- -s--s----e-es-. L_ f____ e____ i________ L- f-l-o e-t-s i-t-r-s-. ------------------------ La filmo estis interesa. 0
Danas je nedjelja. Hodi---e---s-d---nĉ-. H_____ e____ d_______ H-d-a- e-t-s d-m-n-o- --------------------- Hodiaŭ estas dimanĉo. 0
Danas ne radim. H--iaŭ-m- ---l-bor--. H_____ m_ n_ l_______ H-d-a- m- n- l-b-r-s- --------------------- Hodiaŭ mi ne laboras. 0
Ostajem kod kuće. M---es--s--e-m-. M_ r_____ h_____ M- r-s-a- h-j-e- ---------------- Mi restas hejme. 0
Sutra je ponedjeljak. Mo---- e-tos-lundo. M_____ e____ l_____ M-r-a- e-t-s l-n-o- ------------------- Morgaŭ estos lundo. 0
Sutra ponovo radim. M-rg-ŭ mi--------l-bo---. M_____ m_ d_____ l_______ M-r-a- m- d-n-v- l-b-r-s- ------------------------- Morgaŭ mi denove laboros. 0
Ja radim u birou. M- la----s e- -f----o. M_ l______ e_ o_______ M- l-b-r-s e- o-i-e-o- ---------------------- Mi laboras en oficejo. 0
Ko je to? K-- -------iu? K__ e____ t___ K-u e-t-s t-u- -------------- Kiu estas tiu? 0
To je Petar. Ti- es--s P--r-. T__ e____ P_____ T-u e-t-s P-t-o- ---------------- Tiu estas Petro. 0
Petar je student. P--r---s-a- s--d----. P____ e____ s________ P-t-o e-t-s s-u-e-t-. --------------------- Petro estas studento. 0
Ko je to? K----sta- -iu? K__ e____ t___ K-u e-t-s t-u- -------------- Kiu estas tiu? 0
To je Marta. Tiu-e--a--Ma-ta. T__ e____ M_____ T-u e-t-s M-r-a- ---------------- Tiu estas Marta. 0
Marta je sekretarica. Mar-a est-s---k-eta-ii--. M____ e____ s____________ M-r-a e-t-s s-k-e-a-i-n-. ------------------------- Marta estas sekretariino. 0
Petаr i Marta su prijatelji. Petro kaj M-rta es-a-----m-k--. P____ k__ M____ e____ g________ P-t-o k-j M-r-a e-t-s g-a-i-o-. ------------------------------- Petro kaj Marta estas geamikoj. 0
Petаr je Martin prijatelj. P--ro -s--s la -mik--de ---t-. P____ e____ l_ a____ d_ M_____ P-t-o e-t-s l- a-i-o d- M-r-a- ------------------------------ Petro estas la amiko de Marta. 0
Marta je Petrova prijateljica. M-rt--es-a- la-a-i-i-o de Petro. M____ e____ l_ a______ d_ P_____ M-r-a e-t-s l- a-i-i-o d- P-t-o- -------------------------------- Marta estas la amikino de Petro. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!