Knjiga fraza

bs Sport   »   eo Sporto

49 [četrdeset i devet]

Sport

Sport

49 [kvardek naŭ]

Sporto

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Baviš li se sportom? Ĉu vi sp-----? Ĉ_ v_ s_______ Ĉ- v- s-o-t-s- -------------- Ĉu vi sportas? 0
Da, moram se kretati. Je---mi-d---s---m-ek---c-. J___ m_ d____ i__ e_______ J-s- m- d-v-s i-m e-z-r-i- -------------------------- Jes, mi devas iom ekzerci. 0
Idem u jedno sportsko udruženje. Mi--stas s-o-tkl--a--. M_ e____ s____________ M- e-t-s s-o-t-l-b-n-. ---------------------- Mi estas sportklubano. 0
Mi igramo fudbal. N-----bala-. N_ f________ N- f-t-a-a-. ------------ Ni futbalas. 0
Ponekad plivamo. N---oj- n-ĝ-s. N_ f___ n_____ N- f-j- n-ĝ-s- -------------- Ni foje naĝas. 0
Ili vozimo bicikl. Aŭ -i-------as. A_ n_ b________ A- n- b-c-k-a-. --------------- Aŭ ni biciklas. 0
U našem gradu ima fudbalski stadion. E-t-- fut--l---d--no -n -ia u--o. E____ f_____________ e_ n__ u____ E-t-s f-t-a-s-a-i-n- e- n-a u-b-. --------------------------------- Estas futbalstadiono en nia urbo. 0
Ima također i bazen sa saunom. A-kaŭ--st-- na-ejo-k-n--aŭ-ej-. A____ e____ n_____ k__ s_______ A-k-ŭ e-t-s n-ĝ-j- k-n s-ŭ-e-o- ------------------------------- Ankaŭ estas naĝejo kun saŭnejo. 0
I ima teren za golf. Ka- -s-----o-fej-. K__ e____ g_______ K-j e-t-s g-l-e-o- ------------------ Kaj estas golfejo. 0
Šta ima na televiziji? K-o -stas e---a-t---v--o? K__ e____ e_ l_ t________ K-o e-t-s e- l- t-l-v-d-? ------------------------- Kio estas en la televido? 0
Upravo traje fudbalska utakmica. Nun---t-- -u-ba-a ludo. N__ e____ f______ l____ N-n e-t-s f-t-a-a l-d-. ----------------------- Nun estas futbala ludo. 0
Njemački tim igra protiv engleskog. La-g---an--te-mo-----s -on-ra- l---ngla. L_ g______ t____ l____ k______ l_ a_____ L- g-r-a-a t-a-o l-d-s k-n-r-ŭ l- a-g-a- ---------------------------------------- La germana teamo ludas kontraŭ la angla. 0
Ko će pobijediti? K-u-e--as -en-an-a? K__ e____ v________ K-u e-t-s v-n-a-t-? ------------------- Kiu estas venkanta? 0
Nemam pojma. Mi---t- ne--ci----------. M_ t___ n_ s____ p__ t___ M- t-t- n- s-i-s p-i t-o- ------------------------- Mi tute ne scias pri tio. 0
Trenutno je neriješeno. N---eg----zu----. N__ e____________ N-n e-a-r-z-l-a-. ----------------- Nun egalrezultas. 0
Sudija je iz Belgije. L- lud-uĝ---o ---a---- ---g-jo. L_ l_________ v____ e_ B_______ L- l-d-u-i-t- v-n-s e- B-l-u-o- ------------------------------- La ludjuĝisto venas el Belgujo. 0
Sada se izvodi jedanaesterac. Nun-e--a- --na-o. N__ e____ p______ N-n e-t-s p-n-l-. ----------------- Nun estas penalo. 0
Gol! Jedan prema nula! G----- ----je ---o! G_____ U__ j_ n____ G-l-n- U-u j- n-l-! ------------------- Golon! Unu je nulo! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Preživljavaju samo snažne riječi!

Rijetko korištene riječi se češće mijenjaju od često korištenih. To može biti zbog zakona evolucije. Učestali geni se rjeđe mijenjaju kroz vrijeme. Njihov oblik je stabilniji. Isto vrijedi i i za riječi! U jednoj studiji su ispitivani engleski glagoli. Pritom se usporedio današnji oblik glagola sa starim. U engleskom jeziku je deset najučestalijih glagola nepravilno. Većina ostalih glagola je pravilna. U srednjem vijeku je većina glagola još uvijek bila nepravilna. Rijetki nepravilni glagoli su postali pravilni. Engleski jezik će za 300 godina jedva imati nepravilne glagole. Druge studije pokazuju da se jezici selektiraju poput gena. Istraživači su uporedili učestale riječi iz različitih jezika. Pritom su izabrali slične i istoznačne riječi. Primjer takvih riječi su: water, Wasser, vatten . Te riječi imaju isti korijen, pa su stoga slične. Pošto su to važne riječi, koriste se često u svakom jeziku. Na taj način su mogle zadržati svoj oblik i sličnost do dan-danas. Manje važne riječi se mijenjaju puno brže. Odnosno, zamjenjuju ih druge riječi. Tako se razlikuju rijetke riječi u različitim jezicima. Još nije savim jasno zašto se rijetko korištene riječi mijenjaju. Moguće je da se često pogrešno koriste ili izgovaraju. To je zbog toga jer ih govornici nisu dobro poznavali. No može biti i zbog toga što važne riječi uvijek moraju ostati iste. Jer ih je samo na taj način uvijek moguće ispravno razumjeti. A riječi su tu da ih se razumije...
Da li ste to znali?
Ukrajinski spada u istočnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s ruskim i bjeloruskim. Više od 40 miliona ljudi govori ukrajinski. Poslije ruskog i poljskog, to je slavenski jezik s najvećim brojem govornika. Ukrajinski se razvio krajem 18. vijeka iz narodnog jezika. Tada je nastao poseban književni jezik a time i posebna književnost. Danas ima puno ukrajinskih dijalekata koji se dijele u tri glavne grupe. Jezički fond, struktura rečenice i izgovor veoma liče drugim slavenskim jezicima. To je zbog toga što su se slavenski jezici relativno kasno međusobno počeli razvijati nezavisno jedan od drugog. Zbog geografskog položaja Ukrajina ima puno poljskih i ruskih utjecaja. Gramatika poznaje sedam padeža. S ukrajinskim pridjevima mogu se dobro objasniti odnosi prema osobama ili stvarima. U zavisnosti od odabranog oblika govornik može da pokaže svoj emocionalni stav. Još jedna karakteristika ukrajinskog je izuzetna melodičnost. Ko voli jezike koji zvuče kao muzika, treba da uči ukrajinski!