Knjiga fraza

bs U taksiju   »   uk У таксі

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [тридцять вісім]

38 [trydtsyatʹ visim]

У таксі

U taksi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Ви--ич-е- бу----а-ка--т-к-і. В________ б__________ т_____ В-к-и-т-, б-д---а-к-, т-к-і- ---------------------------- Викличте, будь-ласка, таксі. 0
Vy--y-h--- b--ʹ-l--k-, t-ksi. V_________ b__________ t_____ V-k-y-h-e- b-d---a-k-, t-k-i- ----------------------------- Vyklychte, budʹ-laska, taksi.
Koliko košta do željezničke stanice? С-іль---кошт-- -- в-к--лу? С______ к_____ д_ в_______ С-і-ь-и к-ш-у- д- в-к-а-у- -------------------------- Скільки коштує до вокзалу? 0
Sk--ʹ-------tuy- do -o-za-u? S______ k_______ d_ v_______ S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- v-k-a-u- ---------------------------- Skilʹky koshtuye do vokzalu?
Koliko košta do aerodroma? Ск--ьк- кош--є -- -ер-по---? С______ к_____ д_ а_________ С-і-ь-и к-ш-у- д- а-р-п-р-у- ---------------------------- Скільки коштує до аеропорту? 0
S-i---- kos-t--e do-a--opo---? S______ k_______ d_ a_________ S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- a-r-p-r-u- ------------------------------ Skilʹky koshtuye do aeroportu?
Pravo, molim. Б--ь----к-, пр--о. Б__________ п_____ Б-д---а-к-, п-я-о- ------------------ Будь-ласка, прямо. 0
B-d--lask-,-p-y-mo. B__________ p______ B-d---a-k-, p-y-m-. ------------------- Budʹ-laska, pryamo.
Ovdje desno, molim. Б-----а-к-,-ту- -ра--ру-. Б__________ т__ п________ Б-д---а-к-, т-т п-а-о-у-. ------------------------- Будь-ласка, тут праворуч. 0
Bu-ʹ-la-ka,-tut--r-v-----. B__________ t__ p_________ B-d---a-k-, t-t p-a-o-u-h- -------------------------- Budʹ-laska, tut pravoruch.
Tamo na uglu lijevo, molim. Бу----ас-а- там-н- -оз- -і-о-уч. Б__________ т__ н_ р___ л_______ Б-д---а-к-, т-м н- р-з- л-в-р-ч- -------------------------------- Будь-ласка, там на розі ліворуч. 0
Budʹ-l--ka,-ta--n--r-zi----or-ch. B__________ t__ n_ r___ l________ B-d---a-k-, t-m n- r-z- l-v-r-c-. --------------------------------- Budʹ-laska, tam na rozi livoruch.
Meni se žuri. Я -осп--а-. Я п________ Я п-с-і-а-. ----------- Я поспішаю. 0
Y- -o---sh-yu. Y_ p__________ Y- p-s-i-h-y-. -------------- YA pospishayu.
Ja imam vremena. Я --ю--а-. Я м__ ч___ Я м-ю ч-с- ---------- Я маю час. 0
YA-mayu cha-. Y_ m___ c____ Y- m-y- c-a-. ------------- YA mayu chas.
Molim Vas vozite sporije. Ї----- б--ь--а-ка,--ові--н--е. Ї_____ б__________ п__________ Ї-ь-е- б-д---а-к-, п-в-л-н-ш-. ------------------------------ Їдьте, будь-ласка, повільніше. 0
Ïdʹ-e, bud--l-s--, po--l--i---. Ï_____ b__________ p___________ I-d-t-, b-d---a-k-, p-v-l-n-s-e- -------------------------------- Ïdʹte, budʹ-laska, povilʹnishe.
Stanite ovdje, molim. З---н--ь-----т, б------ск-. З_________ т___ б__________ З-п-н-т-с- т-т- б-д---а-к-. --------------------------- Зупиніться тут, будь-ласка. 0
Z---n-t-s-a --t, -u-ʹ-lask-. Z__________ t___ b__________ Z-p-n-t-s-a t-t- b-d---a-k-. ---------------------------- Zupynitʹsya tut, budʹ-laska.
Sačekajte momenat, molim Vas. З--е--йт--х--л-нку, -удь---ск-. З________ х________ б__________ З-ч-к-й-е х-и-и-к-, б-д---а-к-. ------------------------------- Зачекайте хвилинку, будь-ласка. 0
Zac-------e---vyl---u,-bu---lask-. Z_________ k_________ b__________ Z-c-e-a-̆-e k-v-l-n-u- b-d---a-k-. ---------------------------------- Zachekay̆te khvylynku, budʹ-laska.
Odmah se vraćam. Я -а-а- повер-ус-. Я з____ п_________ Я з-р-з п-в-р-у-я- ------------------ Я зараз повернуся. 0
YA -ar-- -o--rnus--. Y_ z____ p__________ Y- z-r-z p-v-r-u-y-. -------------------- YA zaraz povernusya.
Dajte mi račun molim. Д-йт- м-ні,-б--ь-лас--, чек. Д____ м____ б__________ ч___ Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, ч-к- ---------------------------- Дайте мені, будь-ласка, чек. 0
D---t- -e----bu----as-a--ch-k. D____ m____ b__________ c____ D-y-t- m-n-, b-d---a-k-, c-e-. ------------------------------ Day̆te meni, budʹ-laska, chek.
Nemam sitno. В-м-не-не-а----і-н-х----ш-й. В м___ н____ д______ г______ В м-н- н-м-є д-і-н-х г-о-е-. ---------------------------- В мене немає дрібних грошей. 0
V mene-ne--y--dribny-h --os--y̆. V m___ n_____ d_______ h_______ V m-n- n-m-y- d-i-n-k- h-o-h-y-. -------------------------------- V mene nemaye dribnykh hroshey̆.
U redu je, ostatak je za Vas. Достатнь-,--еш-а для--а-. Д_________ р____ д__ в___ Д-с-а-н-о- р-ш-а д-я в-с- ------------------------- Достатньо, решта для вас. 0
D-s-atnʹo- -----a-dly----s. D_________ r_____ d___ v___ D-s-a-n-o- r-s-t- d-y- v-s- --------------------------- Dostatnʹo, reshta dlya vas.
Odvezite me do ove adrese. В--в---т-----е--- --є- -д-----. В________ м___ з_ ц___ а_______ В-д-е-і-ь м-н- з- ц-є- а-р-с-ю- ------------------------------- Відвезіть мене за цією адресою. 0
Vid-e-i-- men--za -s---y---dr--o-u. V________ m___ z_ t______ a________ V-d-e-i-ʹ m-n- z- t-i-e-u a-r-s-y-. ----------------------------------- Vidvezitʹ mene za tsiyeyu adresoyu.
Odvezite me do mog hotela. В---ез-------е-д--м-г---о-ел-. В________ м___ д_ м___ г______ В-д-е-і-ь м-н- д- м-г- г-т-л-. ------------------------------ Відвезіть мене до мого готелю. 0
Vidvezi-- ---e-do-mo---h-te-y-. V________ m___ d_ m___ h_______ V-d-e-i-ʹ m-n- d- m-h- h-t-l-u- ------------------------------- Vidvezitʹ mene do moho hotelyu.
Odvezite me do plaže. Ві-везі-ь ме---на--л--. В________ м___ н_ п____ В-д-е-і-ь м-н- н- п-я-. ----------------------- Відвезіть мене на пляж. 0
Vi-ve--tʹ --ne-n----y---. V________ m___ n_ p______ V-d-e-i-ʹ m-n- n- p-y-z-. ------------------------- Vidvezitʹ mene na plyazh.

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?