Knjiga fraza

bs U taksiju   »   nn I drosja

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [trettiåtte]

I drosja

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. K-- du -er------l -- ti-g--e--d--s--? K__ d_ v___ s____ o_ t____ e_ d______ K-n d- v-r- s-i-l o- t-n-e e- d-o-j-? ------------------------------------- Kan du vere snill og tinge ei drosje? 0
Koliko košta do željezničke stanice? K-a-kost---det--i- -og---sj----? K__ k_____ d__ t__ t____________ K-a k-s-a- d-t t-l t-g-t-s-o-e-? -------------------------------- Kva kostar det til togstasjonen? 0
Koliko košta do aerodroma? K----osta- --- t-- fly--as---? K__ k_____ d__ t__ f__________ K-a k-s-a- d-t t-l f-y-l-s-e-? ------------------------------ Kva kostar det til flyplassen? 0
Pravo, molim. K--r rett--r-m----, e- du s-il-. K___ r___ f___ h___ e_ d_ s_____ K-y- r-t- f-a- h-r- e- d- s-i-l- -------------------------------- Køyr rett fram her, er du snill. 0
Ovdje desno, molim. Køy- -il h-g---he-,--- du-----l. K___ t__ h____ h___ e_ d_ s_____ K-y- t-l h-g-e h-r- e- d- s-i-l- -------------------------------- Køyr til høgre her, er du snill. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Køy--ti--ven-t-e -ed --ør-e-, -r-du sn---. K___ t__ v______ v__ h_______ e_ d_ s_____ K-y- t-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t- e- d- s-i-l- ------------------------------------------ Køyr til venstre ved hjørnet, er du snill. 0
Meni se žuri. Eg ha--d-- t-a--l-. E_ h__ d__ t_______ E- h-r d-t t-a-e-t- ------------------- Eg har det travelt. 0
Ja imam vremena. Eg-har --- t--. E_ h__ g__ t___ E- h-r g-d t-d- --------------- Eg har god tid. 0
Molim Vas vozite sporije. Ka- -u-kø-----i-t-s--tar-? K__ d_ k____ l___ s_______ K-n d- k-y-e l-t- s-k-a-e- -------------------------- Kan du køyre litt saktare? 0
Stanite ovdje, molim. K---du---o-pe----? K__ d_ s_____ h___ K-n d- s-o-p- h-r- ------------------ Kan du stoppe her? 0
Sačekajte momenat, molim Vas. V-----it-- er--- s----. V___ l____ e_ d_ s_____ V-n- l-t-, e- d- s-i-l- ----------------------- Vent litt, er du snill. 0
Odmah se vraćam. Eg----str--s --lba-e. E_ e_ s_____ t_______ E- e- s-r-k- t-l-a-e- --------------------- Eg er straks tilbake. 0
Dajte mi račun molim. K-- e- f- k--t---i-ga? K__ e_ f_ k___________ K-n e- f- k-i-t-r-n-a- ---------------------- Kan eg få kvitteringa? 0
Nemam sitno. E---a---k--- --å-en-ar. E_ h__ i____ s_________ E- h-r i-k-e s-å-e-g-r- ----------------------- Eg har ikkje småpengar. 0
U redu je, ostatak je za Vas. Ver -- god--d---an -å-re--en. V__ s_ g___ d_ k__ f_ r______ V-r s- g-d- d- k-n f- r-s-e-. ----------------------------- Ver så god, du kan få resten. 0
Odvezite me do ove adrese. Køy- me----- den-e--d-ess-, e---u--n-ll. K___ m__ t__ d____ a_______ e_ d_ s_____ K-y- m-g t-l d-n-e a-r-s-a- e- d- s-i-l- ---------------------------------------- Køyr meg til denne adressa, er du snill. 0
Odvezite me do mog hotela. K-yr-m-g---- -ote-le-, ---du-snil-. K___ m__ t__ h________ e_ d_ s_____ K-y- m-g t-l h-t-l-e-, e- d- s-i-l- ----------------------------------- Køyr meg til hotellet, er du snill. 0
Odvezite me do plaže. Kø----eg -i- s---n------ d--s-i-l. K___ m__ t__ s_______ e_ d_ s_____ K-y- m-g t-l s-r-n-a- e- d- s-i-l- ---------------------------------- Køyr meg til stranda, er du snill. 0

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?