Knjiga fraza

bs Redni brojevi   »   eo Ordaj numeraloj

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [sesdek unu]

Ordaj numeraloj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Prvi mjesec je januar. L- u--a ----to ---as -a-u-ro. L_ u___ m_____ e____ j_______ L- u-u- m-n-t- e-t-s j-n-a-o- ----------------------------- La unua monato estas januaro. 0
Drugi mjesec je februar. La-du---o-at--e---s --bru--o. L_ d__ m_____ e____ f________ L- d-a m-n-t- e-t-s f-b-u-r-. ----------------------------- La dua monato estas februaro. 0
Treći mjesec je mart. L--t--- mo-a-o---ta----r--. L_ t___ m_____ e____ m_____ L- t-i- m-n-t- e-t-s m-r-o- --------------------------- La tria monato estas marto. 0
Četvrti mjesec je april. La -v-ra---------s----apr--o. L_ k____ m_____ e____ a______ L- k-a-a m-n-t- e-t-s a-r-l-. ----------------------------- La kvara monato estas aprilo. 0
Peti mjesec je maj. L- kvin- mo--t--------maj-. L_ k____ m_____ e____ m____ L- k-i-a m-n-t- e-t-s m-j-. --------------------------- La kvina monato estas majo. 0
Šesti mjesec je juni. L---e---mo--to -st-- j--io. L_ s___ m_____ e____ j_____ L- s-s- m-n-t- e-t-s j-n-o- --------------------------- La sesa monato estas junio. 0
Šest mjeseci je pola godine. Ses----a-oj --------g-- ---n-n-j--o-. S__ m______ k__________ d_____ j_____ S-s m-n-t-j k-n-i-t-g-s d-o-a- j-r-n- ------------------------------------- Ses monatoj konsistigas duonan jaron. 0
Januar, februar, mart, J-n-aro- f-b--a----m-r--, J_______ f________ m_____ J-n-a-o- f-b-u-r-, m-r-o- ------------------------- Januaro, februaro, marto, 0
april, maj i juni. a--i-o- --j- kaj-j-nio. a______ m___ k__ j_____ a-r-l-, m-j- k-j j-n-o- ----------------------- aprilo, majo kaj junio. 0
Sedmi mjesec je juli. La-sep- mo-ato --ta---ulio. L_ s___ m_____ e____ j_____ L- s-p- m-n-t- e-t-s j-l-o- --------------------------- La sepa monato estas julio. 0
Osmi mjesec je avgust. La-ok---ona-o-e---s aŭ-----. L_ o__ m_____ e____ a_______ L- o-a m-n-t- e-t-s a-g-s-o- ---------------------------- La oka monato estas aŭgusto. 0
Deveti mjesec je septembar. L---aŭa mon-t- es--s--ep-emb--. L_ n___ m_____ e____ s_________ L- n-ŭ- m-n-t- e-t-s s-p-e-b-o- ------------------------------- La naŭa monato estas septembro. 0
Deseti mjesec je oktobar. La-dek- -on-to e---s ---obro. L_ d___ m_____ e____ o_______ L- d-k- m-n-t- e-t-s o-t-b-o- ----------------------------- La deka monato estas oktobro. 0
Jedanaesti mjesec je novembar. La---kun-a --nato-esta--n---mb-o. L_ d______ m_____ e____ n________ L- d-k-n-a m-n-t- e-t-s n-v-m-r-. --------------------------------- La dekunua monato estas novembro. 0
Dvanaesti mjesec je decembar. La -ek--a -o--to--st-s--e--mbro. L_ d_____ m_____ e____ d________ L- d-k-u- m-n-t- e-t-s d-c-m-r-. -------------------------------- La dekdua monato estas decembro. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. De-d------to- ---sis----s un- j-ro-. D____ m______ k__________ u__ j_____ D-k-u m-n-t-j k-n-i-t-g-s u-u j-r-n- ------------------------------------ Dekdu monatoj konsistigas unu jaron. 0
Juli, avgust, septembar, J-l-o, --g-s-o- ---tem-ro, J_____ a_______ s_________ J-l-o- a-g-s-o- s-p-e-b-o- -------------------------- Julio, aŭgusto, septembro, 0
oktobar, novembar i decembar. oktob--,--o-emb-- -a- -ec--bro. o_______ n_______ k__ d________ o-t-b-o- n-v-m-r- k-j d-c-m-r-. ------------------------------- oktobro, novembro kaj decembro. 0

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...