Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   eo Demandi pri la vojo

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [kvardek]

Demandi pri la vojo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Izvinite! P-r---u mi-! P______ m___ P-r-o-u m-n- ------------ Pardonu min! 0
Možete li mi pomoći? Ĉ- -i----as h---i m-n? Ĉ_ v_ p____ h____ m___ Ĉ- v- p-v-s h-l-i m-n- ---------------------- Ĉu vi povas helpi min? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-e ---as-bo-a--e-t-ra-i-----d-? K__ e____ b___ r_________ a_____ K-e e-t-s b-n- r-s-o-a-i- a-u-e- -------------------------------- Kie estas bona restoracio apude? 0
Idite lijevo iza ugla. Ĉ-a--u-- i-- m--deks-r--. Ĉ_______ i__ m___________ Ĉ-a-g-l- i-u m-l-e-s-r-n- ------------------------- Ĉeangule iru maldekstren. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. P--te----e-iru r-k-e---t-ŭ--. P____ i___ i__ r____ a_______ P-s-e i-m- i-u r-k-e a-t-ŭ-n- ----------------------------- Poste iome iru rekte antaŭen. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. P-s---i-u----t---tr--n-d---tr--. P____ i__ c___ m______ d________ P-s-e i-u c-n- m-t-o-n d-k-t-e-. -------------------------------- Poste iru cent metrojn dekstren. 0
Možete također uzeti autobus. V- p---s------ pr-ni ---b-s--. V_ p____ a____ p____ l_ b_____ V- p-v-s a-k-ŭ p-e-i l- b-s-n- ------------------------------ Vi povas ankaŭ preni la buson. 0
Možete također uzeti tramvaj. Vi --va--a--a- ---n- la-tramon. V_ p____ a____ p____ l_ t______ V- p-v-s a-k-ŭ p-e-i l- t-a-o-. ------------------------------- Vi povas ankaŭ preni la tramon. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Vi pov---a-ka- s-m-le ------m-n---t-. V_ p____ a____ s_____ s____ m__ a____ V- p-v-s a-k-ŭ s-m-l- s-k-i m-n a-t-. ------------------------------------- Vi povas ankaŭ simple sekvi min aŭte. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? K-e- -i---ing--l---utbals----o---? K___ m_ a_____ l_ f_______________ K-e- m- a-i-g- l- f-t-a-s-a-i-n-n- ---------------------------------- Kiel mi atingu la futbalstadionon? 0
Pređite most! T-ansiru--a-------! T_______ l_ p______ T-a-s-r- l- p-n-o-! ------------------- Transiru la ponton! 0
Vozite kroz tunel! Trav---ru la--unelo-! T________ l_ t_______ T-a-e-u-u l- t-n-l-n- --------------------- Traveturu la tunelon! 0
Vozite do trećeg semafora. Veturu-ĝis l- --i--t-afik--mo. V_____ ĝ__ l_ t___ t__________ V-t-r- ĝ-s l- t-i- t-a-i-l-m-. ------------------------------ Veturu ĝis la tria trafiklumo. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Pos---turnu --k-t--n-e- l- ---a- s--a-on. P____ t____ d_______ e_ l_ u____ s_______ P-s-e t-r-u d-k-t-e- e- l- u-u-n s-r-t-n- ----------------------------------------- Poste turnu dekstren en la unuan straton. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Po--e--e-uru r-k-- -n-a-e--tra--a--e--a--a----------o. P____ v_____ r____ a______ t__ l_ s_______ v__________ P-s-e v-t-r- r-k-e a-t-ŭ-n t-a l- s-k-a-t- v-j-r-c-ĝ-. ------------------------------------------------------ Poste veturu rekte antaŭen tra la sekvanta vojkruciĝo. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? P--d--u --n,----- -i-atingu-l---l----ven--? P______ m___ k___ m_ a_____ l_ f___________ P-r-o-u m-n- k-e- m- a-i-g- l- f-u-h-v-n-n- ------------------------------------------- Pardonu min, kiel mi atingu la flughavenon? 0
Najbolje je da uzmete metro. Ple---on- estas- se-vi pr--as -a m-t-oon. P___ b___ e_____ s_ v_ p_____ l_ m_______ P-e- b-n- e-t-s- s- v- p-e-a- l- m-t-o-n- ----------------------------------------- Plej bone estas, se vi prenas la metroon. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. S--pl--v----- ĝ-s-la --s----a-tejo. S_____ v_____ ĝ__ l_ l____ h_______ S-m-l- v-t-r- ĝ-s l- l-s-a h-l-e-o- ----------------------------------- Simple veturu ĝis la lasta haltejo. 0

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!