Knjiga fraza

bs U taksiju   »   bg В таксито

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [трийсет и осем]

38 [triyset i osem]

В таксито

[V taksito]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Мо-я, ---и---те-так-и. М____ и________ т_____ М-л-, и-в-к-й-е т-к-и- ---------------------- Моля, извикайте такси. 0
Mo-y-- i---ka-t--t-k--. M_____ i________ t_____ M-l-a- i-v-k-y-e t-k-i- ----------------------- Molya, izvikayte taksi.
Koliko košta do željezničke stanice? Кол-о--тр--а--- --ра--? К____ с_____ д_ г______ К-л-о с-р-в- д- г-р-т-? ----------------------- Колко струва до гарата? 0
K-l-o -tru-a -o --r-t-? K____ s_____ d_ g______ K-l-o s-r-v- d- g-r-t-? ----------------------- Kolko struva do garata?
Koliko košta do aerodroma? Колк------ва ---л-т-щ-т-? К____ с_____ д_ л________ К-л-о с-р-в- д- л-т-щ-т-? ------------------------- Колко струва до летището? 0
Kol-- s--u-a do-le-i--ch-to? K____ s_____ d_ l___________ K-l-o s-r-v- d- l-t-s-c-e-o- ---------------------------- Kolko struva do letishcheto?
Pravo, molim. Мо----напр-в-. М____ н_______ М-л-, н-п-а-о- -------------- Моля, направо. 0
Mo---,-na-rav-. M_____ n_______ M-l-a- n-p-a-o- --------------- Molya, napravo.
Ovdje desno, molim. М-л-, т-к -адя-но. М____ т__ н_______ М-л-, т-к н-д-с-о- ------------------ Моля, тук надясно. 0
Moly----uk -ad-a-no. M_____ t__ n________ M-l-a- t-k n-d-a-n-. -------------------- Molya, tuk nadyasno.
Tamo na uglu lijevo, molim. Моля,------а ъ---- наляво. М____ т__ н_ ъ____ н______ М-л-, т-м н- ъ-ъ-а н-л-в-. -------------------------- Моля, там на ъгъла наляво. 0
M-lya,-tam n--ygyla--aly-vo. M_____ t__ n_ y____ n_______ M-l-a- t-m n- y-y-a n-l-a-o- ---------------------------- Molya, tam na ygyla nalyavo.
Meni se žuri. Бърз--. Б______ Б-р-а-. ------- Бързам. 0
B-rzam. B______ B-r-a-. ------- Byrzam.
Ja imam vremena. Имам -реме. И___ в_____ И-а- в-е-е- ----------- Имам време. 0
I--- v-em-. I___ v_____ I-a- v-e-e- ----------- Imam vreme.
Molim Vas vozite sporije. К-р-й-е-п------о, -о-я. К______ п________ м____ К-р-й-е п---а-н-, м-л-. ----------------------- Карайте по-бавно, моля. 0
K--ayt---o----n-, mol-a. K______ p________ m_____ K-r-y-e p---a-n-, m-l-a- ------------------------ Karayte po-bavno, molya.
Stanite ovdje, molim. С---т- -у-,-м---. С_____ т___ м____ С-р-т- т-к- м-л-. ----------------- Спрете тук, моля. 0
Spre-e-tu-, m-lya. S_____ t___ m_____ S-r-t- t-k- m-l-a- ------------------ Sprete tuk, molya.
Sačekajte momenat, molim Vas. И----а--е -д-- мо-ен-- -о-я. И________ е___ м______ м____ И-ч-к-й-е е-и- м-м-н-, м-л-. ---------------------------- Изчакайте един момент, моля. 0
Izch-ka--e---din mom--t- ----a. I_________ y____ m______ m_____ I-c-a-a-t- y-d-n m-m-n-, m-l-a- ------------------------------- Izchakayte yedin moment, molya.
Odmah se vraćam. Вед--га -е --ъщ-м. В______ с_ в______ В-д-а-а с- в-ъ-а-. ------------------ Веднага се връщам. 0
V--na----- vr-shcha-. V______ s_ v_________ V-d-a-a s- v-y-h-h-m- --------------------- Vednaga se vryshcham.
Dajte mi račun molim. М-л-- --йт- -- к-и---ция. М____ д____ м_ к_________ М-л-, д-й-е м- к-и-а-ц-я- ------------------------- Моля, дайте ми квитанция. 0
Mo-y-, -a--e-mi--vi-ant-i-a. M_____ d____ m_ k___________ M-l-a- d-y-e m- k-i-a-t-i-a- ---------------------------- Molya, dayte mi kvitantsiya.
Nemam sitno. Ням---дре-ни--а-и. Н____ д_____ п____ Н-м-м д-е-н- п-р-. ------------------ Нямам дребни пари. 0
Nya--m d--b-i --ri. N_____ d_____ p____ N-a-a- d-e-n- p-r-. ------------------- Nyamam drebni pari.
U redu je, ostatak je za Vas. Т--а ---о-----р---ото --з-----. Т___ е д_____ р______ е з_ В___ Т-к- е д-б-е- р-с-о-о е з- В-с- ------------------------------- Така е добре, рестото е за Вас. 0
Ta-a--- ---r-,-r-s---- y---a Va-. T___ y_ d_____ r______ y_ z_ V___ T-k- y- d-b-e- r-s-o-o y- z- V-s- --------------------------------- Taka ye dobre, restoto ye za Vas.
Odvezite me do ove adrese. Зак--ай----е-на--оз--а-ре-. З________ м_ н_ т___ а_____ З-к-р-й-е м- н- т-з- а-р-с- --------------------------- Закарайте ме на този адрес. 0
Z-k--a-t- m- -a t--i adre-. Z________ m_ n_ t___ a_____ Z-k-r-y-e m- n- t-z- a-r-s- --------------------------- Zakarayte me na tozi adres.
Odvezite me do mog hotela. Зака---те-ме д--м-я хот--. З________ м_ д_ м__ х_____ З-к-р-й-е м- д- м-я х-т-л- -------------------------- Закарайте ме до моя хотел. 0
Za--rayte m- -- moya-k-o-el. Z________ m_ d_ m___ k______ Z-k-r-y-e m- d- m-y- k-o-e-. ---------------------------- Zakarayte me do moya khotel.
Odvezite me do plaže. Закарай-е -е--а пла-а. З________ м_ н_ п_____ З-к-р-й-е м- н- п-а-а- ---------------------- Закарайте ме на плажа. 0
Z--ar-yte-me n--pl--ha. Z________ m_ n_ p______ Z-k-r-y-e m- n- p-a-h-. ----------------------- Zakarayte me na plazha.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?