Knjiga fraza

bs U taksiju   »   hy տաքսիում

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [երեսունութ]

38 [yeresunut’]

տաքսիում

[tak’sium]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Տաք-ի -կ-ն--- ք: Տ____ կ______ ք_ Տ-ք-ի կ-ա-չ-՞ ք- ---------------- Տաքսի կկանչե՞ ք: 0
Ta-’si-kka--h-----k’ T_____ k_________ k_ T-k-s- k-a-c-’-e- k- -------------------- Tak’si kkanch’ye՞ k’
Koliko košta do željezničke stanice? Ի- ---ա-ժ- -ի-չև կայա---: Ի_ ն_ ա___ մ____ կ_______ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և կ-յ-ր-ն- ------------------------- Ի՞ նչ արժե մինչև կայարան: 0
I՞-n--- -rzh---inc--y----a---an I_ n___ a____ m________ k______ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v k-y-r-n ------------------------------- I՞ nch’ arzhe minch’yev kayaran
Koliko košta do aerodroma? Ի՞--չ--րժե մին-- օդա-ա----յ-ն: Ի_ ն_ ա___ մ____ օ____________ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և օ-ա-ա-ա-ա-ա-: ------------------------------ Ի՞ նչ արժե մինչև օդանավակայան: 0
I----h- arz-e-m-nch’-ev-o---a-ak---n I_ n___ a____ m________ o___________ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v o-a-a-a-a-a- ------------------------------------ I՞ nch’ arzhe minch’yev odanavakayan
Pravo, molim. Խն-ր-ւմ -մ--ւ-իղ գնացեք: Խ______ ե_ ո____ գ______ Խ-դ-ո-մ ե- ո-ղ-ղ գ-ա-ե-: ------------------------ Խնդրում եմ ուղիղ գնացեք: 0
K-ndru- -em-ug--g--gn-t---ek’ K______ y__ u_____ g_________ K-n-r-m y-m u-h-g- g-a-s-y-k- ----------------------------- Khndrum yem ughigh gnats’yek’
Ovdje desno, molim. Ա--------խ-դր-ւմ -մ -ե-ի-ա-: Ա_______ խ______ ե_ դ___ ա__ Ա-ս-ե-ի- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ա-: ---------------------------- Այստեղից խնդրում եմ դեպի աջ: 0
A-ste-hi--’ k-n--u- -e- --p- aj A__________ k______ y__ d___ a_ A-s-e-h-t-’ k-n-r-m y-m d-p- a- ------------------------------- Aysteghits’ khndrum yem depi aj
Tamo na uglu lijevo, molim. Այն------ւն--մ խնդ---մ եմ--եպի -ա-: Ա__ ա_________ խ______ ե_ դ___ ձ___ Ա-ն ա-կ-ո-ն-ւ- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ձ-խ- ----------------------------------- Այն անկյունում խնդրում եմ դեպի ձախ: 0
Ay---n--u----kh-d-um --- d--i--z-kh A__ a_______ k______ y__ d___ d____ A-n a-k-u-u- k-n-r-m y-m d-p- d-a-h ----------------------------------- Ayn ankyunum khndrum yem depi dzakh
Meni se žuri. Ե--------մ --: Ե_ շ______ ե__ Ե- շ-ա-ո-մ ե-: -------------- Ես շտապում եմ: 0
Yes--htap-- --m Y__ s______ y__ Y-s s-t-p-m y-m --------------- Yes shtapum yem
Ja imam vremena. Ե--ժ-------ու-եմ: Ե_ ժ______ ո_____ Ե- ժ-մ-ն-կ ո-ն-մ- ----------------- Ես ժամանակ ունեմ: 0
Yes-z----nak ---m Y__ z_______ u___ Y-s z-a-a-a- u-e- ----------------- Yes zhamanak unem
Molim Vas vozite sporije. Խ--րո---եմ-դ--դ-- ք-եք: Խ______ ե_ դ_____ ք____ Խ-դ-ո-մ ե- դ-ն-ա- ք-ե-: ----------------------- Խնդրում եմ դանդաղ քշեք: 0
K-n-rum-y-- --n---h -’--ek’ K______ y__ d______ k______ K-n-r-m y-m d-n-a-h k-s-e-’ --------------------------- Khndrum yem dandagh k’shek’
Stanite ovdje, molim. Կա--նե- այ--եղ,-խ-դ---- -մ: Կ______ ա______ խ______ ե__ Կ-ն-ն-ք ա-ս-ե-, խ-դ-ո-մ ե-: --------------------------- Կանգնեք այստեղ, խնդրում եմ: 0
Kan-n--- a---e-h, kh--------m K_______ a_______ k______ y__ K-n-n-k- a-s-e-h- k-n-r-m y-m ----------------------------- Kangnek’ aystegh, khndrum yem
Sačekajte momenat, molim Vas. Խ----------մի ա--թ--թ սպ-ս-ք: Խ______ ե_ մ_ ա______ ս______ Խ-դ-ո-մ ե- մ- ա-ն-ա-թ ս-ա-ե-: ----------------------------- Խնդրում եմ մի ակնթարթ սպասեք: 0
Khn-r-m ----mi ak-t’-rt’--p--e-’ K______ y__ m_ a________ s______ K-n-r-m y-m m- a-n-’-r-’ s-a-e-’ -------------------------------- Khndrum yem mi aknt’art’ spasek’
Odmah se vraćam. Ես շ-ւ-ով-կ-ե---առ--մ: Ե_ շ_____ կ___________ Ե- շ-ւ-ո- կ-ե-ա-ա-ն-մ- ---------------------- Ես շուտով կվերադառնամ: 0
Y-s--h---v-k-e---a----m Y__ s_____ k___________ Y-s s-u-o- k-e-a-a-r-a- ----------------------- Yes shutov kveradarrnam
Dajte mi račun molim. Խն-րո-- եմ ---ո--տվ--: Խ______ ե_ կ____ տ____ Խ-դ-ո-մ ե- կ-ր-ն տ-ե-: ---------------------- Խնդրում եմ կտրոն տվեք: 0
K-n-r-m ye- --ron t-e-’ K______ y__ k____ t____ K-n-r-m y-m k-r-n t-e-’ ----------------------- Khndrum yem ktron tvek’
Nemam sitno. Ե- -ա----ող -ու-եմ: Ե_ մ___ փ__ չ______ Ե- մ-ն- փ-ղ չ-ւ-ե-: ------------------- Ես մանր փող չունեմ: 0
Y-- -a-r--’vo---c-’unem Y__ m___ p_____ c______ Y-s m-n- p-v-g- c-’-n-m ----------------------- Yes manr p’vogh ch’unem
U redu je, ostatak je za Vas. Ա-սպե---ի-- է--մնա-ա---Ձ---հա-ա- -: Ա_____ ճ___ է_ մ______ Ձ__ հ____ է_ Ա-ս-ե- ճ-շ- է- մ-ա-ա-ը Ձ-զ հ-մ-ր է- ----------------------------------- Այսպես ճիշտ է, մնացածը Ձեզ համար է: 0
A---es---isht--,------’-tsy Dze---am-r-e A_____ c_____ e_ m_________ D___ h____ e A-s-e- c-i-h- e- m-a-s-a-s- D-e- h-m-r e ---------------------------------------- Ayspes chisht e, mnats’atsy Dzez hamar e
Odvezite me do ove adrese. Տ-----ի---այ----սց--վ: Տ____ ի__ ա__ հ_______ Տ-ր-ք ի-ձ ա-ս հ-ս-ե-վ- ---------------------- Տարեք ինձ այս հասցեով: 0
Ta------n-z a-s h-s-s’--ov T_____ i___ a__ h_________ T-r-k- i-d- a-s h-s-s-y-o- -------------------------- Tarek’ indz ays hasts’yeov
Odvezite me do mog hotela. Տ-րեք ------ հյ--րանոց: Տ____ ի__ ի_ հ_________ Տ-ր-ք ի-ձ ի- հ-ո-ր-ն-ց- ----------------------- Տարեք ինձ իմ հյուրանոց: 0
Tarek’ -n-- i- -y-r-nots’ T_____ i___ i_ h_________ T-r-k- i-d- i- h-u-a-o-s- ------------------------- Tarek’ indz im hyuranots’
Odvezite me do plaže. Տ--եք ին--ծ-վա-: Տ____ ի__ ծ_____ Տ-ր-ք ի-ձ ծ-վ-փ- ---------------- Տարեք ինձ ծովափ: 0
T--ek’ ind---s--ap’ T_____ i___ t______ T-r-k- i-d- t-o-a-’ ------------------- Tarek’ indz tsovap’

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?