Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   eo bezoni - voli

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [sesdek naŭ]

bezoni - voli

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Ja trebam krevet. Mi-b-z-nas-l---n. M_ b______ l_____ M- b-z-n-s l-t-n- ----------------- Mi bezonas liton. 0
Ja hoću spavati. M--v-las -orm-. M_ v____ d_____ M- v-l-s d-r-i- --------------- Mi volas dormi. 0
Ima li ovdje krevet? Ĉu -sta- -ito ĉ--t-e? Ĉ_ e____ l___ ĉ______ Ĉ- e-t-s l-t- ĉ---i-? --------------------- Ĉu estas lito ĉi-tie? 0
Ja trebam lampu. Mi-b-----s l----n. M_ b______ l______ M- b-z-n-s l-m-o-. ------------------ Mi bezonas lampon. 0
Ja hoću čitati. M- ---as -e--. M_ v____ l____ M- v-l-s l-g-. -------------- Mi volas legi. 0
Ima li ovdje lampa? Ĉ---st-- --mp---i-t--? Ĉ_ e____ l____ ĉ______ Ĉ- e-t-s l-m-o ĉ---i-? ---------------------- Ĉu estas lampo ĉi-tie? 0
Ja trebam telefon. M- be-------e-ef-n-n. M_ b______ t_________ M- b-z-n-s t-l-f-n-n- --------------------- Mi bezonas telefonon. 0
Ja hoću telefonirati. M--vol-----l-fon-. M_ v____ t________ M- v-l-s t-l-f-n-. ------------------ Mi volas telefoni. 0
Ima li ovdje telefon? Ĉu-e---s-t-l---n-------e? Ĉ_ e____ t_______ ĉ______ Ĉ- e-t-s t-l-f-n- ĉ---i-? ------------------------- Ĉu estas telefono ĉi-tie? 0
Ja trebam jednu kameru. Mi-bezo-a---o-----. M_ b______ f_______ M- b-z-n-s f-t-l-n- ------------------- Mi bezonas fotilon. 0
Ja hoću fotografisati. M--vo-a- fo--. M_ v____ f____ M- v-l-s f-t-. -------------- Mi volas foti. 0
Ima li ovdje kamera? Ĉu es--s --til- ĉ---ie? Ĉ_ e____ f_____ ĉ______ Ĉ- e-t-s f-t-l- ĉ---i-? ----------------------- Ĉu estas fotilo ĉi-tie? 0
Ja trebam kompjuter. Mi b------ k--put-l--. M_ b______ k__________ M- b-z-n-s k-m-u-i-o-. ---------------------- Mi bezonas komputilon. 0
Ja hoću da pošaljem email. M--vo-as-sen-- re---sa-on. M_ v____ s____ r__________ M- v-l-s s-n-i r-t-e-a-o-. -------------------------- Mi volas sendi retmesaĝon. 0
Ima li ovdje kompjuter? Ĉ--es--s-kom-ut--- -----e? Ĉ_ e____ k________ ĉ______ Ĉ- e-t-s k-m-u-i-o ĉ---i-? -------------------------- Ĉu estas komputilo ĉi-tie? 0
Ja trebam hemijsku olovku. Mi bez-na- g-ob-kr--ilon. M_ b______ g_____________ M- b-z-n-s g-o-s-r-b-l-n- ------------------------- Mi bezonas globskribilon. 0
Ja hoću da pišem nešto. Mi vol-s --- ----b-. M_ v____ i__ s______ M- v-l-s i-n s-r-b-. -------------------- Mi volas ion skribi. 0
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Ĉu-est-s---p-r--l-- k-j gl---kri-ilo-----ie? Ĉ_ e____ p_________ k__ g___________ ĉ______ Ĉ- e-t-s p-p-r-o-i- k-j g-o-s-r-b-l- ĉ---i-? -------------------------------------------- Ĉu estas paperfolio kaj globskribilo ĉi-tie? 0

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...