Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   eo Dompurigado

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [dek ok]

Dompurigado

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Danas je subota. Hod--ŭ--s-a--s---t-. Hodiaŭ estas sabato. H-d-a- e-t-s s-b-t-. -------------------- Hodiaŭ estas sabato. 0
Danas imamo vremena. H--ia- n- hav-s t-mp-n. Hodiaŭ ni havas tempon. H-d-a- n- h-v-s t-m-o-. ----------------------- Hodiaŭ ni havas tempon. 0
Danas čistimo stan. Ho--a- n--p-rig-d-- l--l----on. Hodiaŭ ni purigadas la loĝejon. H-d-a- n- p-r-g-d-s l- l-ĝ-j-n- ------------------------------- Hodiaŭ ni purigadas la loĝejon. 0
Ja čistim kupatilo. Mi ---ig-d-- ---b-nĉa-----. Mi purigadas la banĉambron. M- p-r-g-d-s l- b-n-a-b-o-. --------------------------- Mi purigadas la banĉambron. 0
Moj muž pere auto. Mi- e--o -av---l-----on. Mia edzo lavas la aŭton. M-a e-z- l-v-s l- a-t-n- ------------------------ Mia edzo lavas la aŭton. 0
Djeca peru bicikla. L--i-f-noj-pu---a-----a -i--k--j-. La infanoj purigadas la biciklojn. L- i-f-n-j p-r-g-d-s l- b-c-k-o-n- ---------------------------------- La infanoj purigadas la biciklojn. 0
Nana zalijeva cvijeće. A-i-jo --v-m-- la-f--r-j-. Avinjo akvumas la florojn. A-i-j- a-v-m-s l- f-o-o-n- -------------------------- Avinjo akvumas la florojn. 0
Djeca pospremaju dječiju sobu. La-in---o- o--------- i------mb---. La infanoj ordigas la infanĉambron. L- i-f-n-j o-d-g-s l- i-f-n-a-b-o-. ----------------------------------- La infanoj ordigas la infanĉambron. 0
Moj muž posprema svoj pisaći sto. Mia ed-- ordig---si-- s---b----l-n. Mia edzo ordigas sian skribotablon. M-a e-z- o-d-g-s s-a- s-r-b-t-b-o-. ----------------------------------- Mia edzo ordigas sian skribotablon. 0
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. Mi -nigas-l---a--ta-o- en la --vma-in-n. Mi enigas la lavotaĵon en la lavmaŝinon. M- e-i-a- l- l-v-t-ĵ-n e- l- l-v-a-i-o-. ---------------------------------------- Mi enigas la lavotaĵon en la lavmaŝinon. 0
Ja prostirem veš. M- -t---as--a -----ota- l--i-a-on. Mi etendas la sekigotan lavitaĵon. M- e-e-d-s l- s-k-g-t-n l-v-t-ĵ-n- ---------------------------------- Mi etendas la sekigotan lavitaĵon. 0
Ja peglam veš / rublje. M- gla-as -a l-vi-aĵo-. Mi gladas la lavitaĵon. M- g-a-a- l- l-v-t-ĵ-n- ----------------------- Mi gladas la lavitaĵon. 0
Prozori su prljavi. La-f-ne-tro- e-tas malp-raj. La fenestroj estas malpuraj. L- f-n-s-r-j e-t-s m-l-u-a-. ---------------------------- La fenestroj estas malpuraj. 0
Pod je prljav. L--p-a--- es-a---a-p-ra. La planko estas malpura. L- p-a-k- e-t-s m-l-u-a- ------------------------ La planko estas malpura. 0
Posuđe je prljavo. La va---o-e---- ----u-a. La vazaro estas malpura. L- v-z-r- e-t-s m-l-u-a- ------------------------ La vazaro estas malpura. 0
Ko čisti prozore? K-u -uri--das-l--f--e-troj-? Kiu purigadas la fenestrojn? K-u p-r-g-d-s l- f-n-s-r-j-? ---------------------------- Kiu purigadas la fenestrojn? 0
Ko usisava prašinu? K---po-v--u-a-? Kiu polvosuĉas? K-u p-l-o-u-a-? --------------- Kiu polvosuĉas? 0
Ko pere posuđe? Ki------s ---vazaron? Kiu lavas la vazaron? K-u l-v-s l- v-z-r-n- --------------------- Kiu lavas la vazaron? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!