Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   eo En la hotelo – Alveno

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dudek sep]

En la hotelo – Alveno

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ĉ---i hava----ber-n--am----? Ĉ_ v_ h____ l______ ĉ_______ Ĉ- v- h-v-s l-b-r-n ĉ-m-r-n- ---------------------------- Ĉu vi havas liberan ĉambron? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Mi r---rv-s-ĉamb-o-. M_ r_______ ĉ_______ M- r-z-r-i- ĉ-m-r-n- -------------------- Mi rezervis ĉambron. 0
Moje ime je Miler. Mi--n--o -s-as Mülle-. M__ n___ e____ M______ M-a n-m- e-t-s M-l-e-. ---------------------- Mia nomo estas Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. M- --z--a--un-opu--n ĉ-mb-on. M_ b______ u________ ĉ_______ M- b-z-n-s u-u-p-l-n ĉ-m-r-n- ----------------------------- Mi bezonas unuopulan ĉambron. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Mi --z-n-s-duopula- ĉamb---. M_ b______ d_______ ĉ_______ M- b-z-n-s d-o-u-a- ĉ-m-r-n- ---------------------------- Mi bezonas duopulan ĉambron. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Po k-o- n--te ---ĉam--- -o-t--? P_ k___ n____ l_ ĉ_____ k______ P- k-o- n-k-e l- ĉ-m-r- k-s-a-? ------------------------------- Po kiom nokte la ĉambro kostas? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Mi ŝ--u----mb-on --n----k-vo. M_ ŝ____ ĉ______ k__ b_______ M- ŝ-t-s ĉ-m-r-n k-n b-n-u-o- ----------------------------- Mi ŝatus ĉambron kun bankuvo. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Mi--a-us ĉam-r-----n-d---jo. M_ ŝ____ ĉ______ k__ d______ M- ŝ-t-s ĉ-m-r-n k-n d-ŝ-j-. ---------------------------- Mi ŝatus ĉambron kun duŝejo. 0
Mogu li vidjeti sobu? Ĉu-m-----as v--i la---mbr-n? Ĉ_ m_ p____ v___ l_ ĉ_______ Ĉ- m- p-v-s v-d- l- ĉ-m-r-n- ---------------------------- Ĉu mi povas vidi la ĉambron? 0
Ima li ovdje garaža? Ĉ- e---- -a----o ---t--? Ĉ_ e____ p______ ĉ______ Ĉ- e-t-s p-r-e-o ĉ---i-? ------------------------ Ĉu estas parkejo ĉi-tie? 0
Ima li ovdje sef? Ĉu e--a--mo--ran-- ĉ--t-e? Ĉ_ e____ m________ ĉ______ Ĉ- e-t-s m-n-r-n-o ĉ---i-? -------------------------- Ĉu estas monŝranko ĉi-tie? 0
Ima li ovdje faks? Ĉu-estas------ak-i-o--i----? Ĉ_ e____ t__________ ĉ______ Ĉ- e-t-s t-l-f-k-i-o ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu estas telefaksilo ĉi-tie? 0
Dobro, uzeću sobu. B-n---mi--re-as-l---a--r--. B____ m_ p_____ l_ ĉ_______ B-n-, m- p-e-a- l- ĉ-m-r-n- --------------------------- Bone, mi prenas la ĉambron. 0
Ovdje su ključevi. J-- la ŝlos-lo-. J__ l_ ŝ________ J-n l- ŝ-o-i-o-. ---------------- Jen la ŝlosiloj. 0
Ovdje je moj prtljag. J-----a-p-ka----. J__ m__ p________ J-n m-a p-k-ĵ-r-. ----------------- Jen mia pakaĵaro. 0
U koliko sati je doručak? Je--- -i-ma-h--o esta-----e-----o? J_ l_ k____ h___ e____ m__________ J- l- k-o-a h-r- e-t-s m-t-n-a-ĝ-? ---------------------------------- Je la kioma horo estas matenmanĝo? 0
U koliko sati je ručak? J--l-----ma horo -st-s --g-an-o? J_ l_ k____ h___ e____ t________ J- l- k-o-a h-r- e-t-s t-g-a-ĝ-? -------------------------------- Je la kioma horo estas tagmanĝo? 0
U koliko sati je večera? Je -a-ki--a ho-o----a---e-p-----ĝo? J_ l_ k____ h___ e____ v___________ J- l- k-o-a h-r- e-t-s v-s-e-m-n-o- ----------------------------------- Je la kioma horo estas vespermanĝo? 0

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…