Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   eo En la hotelo – Alveno

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dudek sep]

En la hotelo – Alveno

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ĉ- v---a-as libe-an--am--on? Ĉu vi havas liberan ĉambron? Ĉ- v- h-v-s l-b-r-n ĉ-m-r-n- ---------------------------- Ĉu vi havas liberan ĉambron? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Mi---z-rvis -a-b-on. Mi rezervis ĉambron. M- r-z-r-i- ĉ-m-r-n- -------------------- Mi rezervis ĉambron. 0
Moje ime je Miler. M-a--o-o-est-- -ü---r. Mia nomo estas Müller. M-a n-m- e-t-s M-l-e-. ---------------------- Mia nomo estas Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. M- be-ona- un--p-l-n --mbro-. Mi bezonas unuopulan ĉambron. M- b-z-n-s u-u-p-l-n ĉ-m-r-n- ----------------------------- Mi bezonas unuopulan ĉambron. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. M- -ez---- d---ul-n-ĉ-m--on. Mi bezonas duopulan ĉambron. M- b-z-n-s d-o-u-a- ĉ-m-r-n- ---------------------------- Mi bezonas duopulan ĉambron. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Po-k----n--t- -- ---bro-k--t-s? Po kiom nokte la ĉambro kostas? P- k-o- n-k-e l- ĉ-m-r- k-s-a-? ------------------------------- Po kiom nokte la ĉambro kostas? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Mi ŝ-tu---ambro---u--b---uvo. Mi ŝatus ĉambron kun bankuvo. M- ŝ-t-s ĉ-m-r-n k-n b-n-u-o- ----------------------------- Mi ŝatus ĉambron kun bankuvo. 0
Želim jednu sobu sa tušem. M--ŝ--us-ĉambron kun--uŝe--. Mi ŝatus ĉambron kun duŝejo. M- ŝ-t-s ĉ-m-r-n k-n d-ŝ-j-. ---------------------------- Mi ŝatus ĉambron kun duŝejo. 0
Mogu li vidjeti sobu? Ĉ---i--ovas vidi ---ĉa-br-n? Ĉu mi povas vidi la ĉambron? Ĉ- m- p-v-s v-d- l- ĉ-m-r-n- ---------------------------- Ĉu mi povas vidi la ĉambron? 0
Ima li ovdje garaža? Ĉ- e--a- p-rk-jo--i-ti-? Ĉu estas parkejo ĉi-tie? Ĉ- e-t-s p-r-e-o ĉ---i-? ------------------------ Ĉu estas parkejo ĉi-tie? 0
Ima li ovdje sef? Ĉ- e---s-m-n--ank- ĉ--t--? Ĉu estas monŝranko ĉi-tie? Ĉ- e-t-s m-n-r-n-o ĉ---i-? -------------------------- Ĉu estas monŝranko ĉi-tie? 0
Ima li ovdje faks? Ĉ- --------lefaksil---i-t-e? Ĉu estas telefaksilo ĉi-tie? Ĉ- e-t-s t-l-f-k-i-o ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu estas telefaksilo ĉi-tie? 0
Dobro, uzeću sobu. Bo-e---i p-e--- -a ĉam-r--. Bone, mi prenas la ĉambron. B-n-, m- p-e-a- l- ĉ-m-r-n- --------------------------- Bone, mi prenas la ĉambron. 0
Ovdje su ključevi. Je- l- ŝ-osil--. Jen la ŝlosiloj. J-n l- ŝ-o-i-o-. ---------------- Jen la ŝlosiloj. 0
Ovdje je moj prtljag. J-- -i- -akaĵa-o. Jen mia pakaĵaro. J-n m-a p-k-ĵ-r-. ----------------- Jen mia pakaĵaro. 0
U koliko sati je doručak? J- l- kio-- -oro e-ta- ---e-m--ĝ-? Je la kioma horo estas matenmanĝo? J- l- k-o-a h-r- e-t-s m-t-n-a-ĝ-? ---------------------------------- Je la kioma horo estas matenmanĝo? 0
U koliko sati je ručak? J--l- -i-ma --r- e-t-----gm-n-o? Je la kioma horo estas tagmanĝo? J- l- k-o-a h-r- e-t-s t-g-a-ĝ-? -------------------------------- Je la kioma horo estas tagmanĝo? 0
U koliko sati je večera? J- -a -i--- -oro estas ve-----a-ĝo? Je la kioma horo estas vespermanĝo? J- l- k-o-a h-r- e-t-s v-s-e-m-n-o- ----------------------------------- Je la kioma horo estas vespermanĝo? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…