Knjiga fraza

bs U taksiju   »   cs V taxíku

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [třicet osm]

V taxíku

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Z---lej---m- -a-i,--r-s--. Z________ m_ t____ p______ Z-v-l-j-e m- t-x-, p-o-í-. -------------------------- Zavolejte mi taxi, prosím. 0
Koliko košta do željezničke stanice? Ko-i- to --o-- -a nád--ží? K____ t_ s____ n_ n_______ K-l-k t- s-o-í n- n-d-a-í- -------------------------- Kolik to stojí na nádraží? 0
Koliko košta do aerodroma? Ko--k -o --o-í ---l----tě? K____ t_ s____ n_ l_______ K-l-k t- s-o-í n- l-t-š-ě- -------------------------- Kolik to stojí na letiště? 0
Pravo, molim. Po-á- rov--- ----ím. P____ r_____ p______ P-ř-d r-v-ě- p-o-í-. -------------------- Pořád rovně, prosím. 0
Ovdje desno, molim. Z-e----rav-- -ros-m. Z__ d_______ p______ Z-e d-p-a-a- p-o-í-. -------------------- Zde doprava, prosím. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Na----- ----va,-p-os--. N_ r___ d______ p______ N- r-h- d-l-v-, p-o-í-. ----------------------- Na rohu doleva, prosím. 0
Meni se žuri. M-m --s--c-. M__ n_______ M-m n-s-ě-h- ------------ Mám naspěch. 0
Ja imam vremena. M-m ča-. M__ č___ M-m č-s- -------- Mám čas. 0
Molim Vas vozite sporije. J-ď--,-----ím- pom-l--i. J_____ p______ p________ J-ď-e- p-o-í-, p-m-l-j-. ------------------------ Jeďte, prosím, pomaleji. 0
Stanite ovdje, molim. Za---vt- -de- -----m. Z_______ z___ p______ Z-s-a-t- z-e- p-o-í-. --------------------- Zastavte zde, prosím. 0
Sačekajte momenat, molim Vas. Poč--j-- c---l--, p----m. P_______ c_______ p______ P-č-e-t- c-v-l-u- p-o-í-. ------------------------- Počkejte chvilku, prosím. 0
Odmah se vraćam. J-e--h-----p-tky. J___ h___ z______ J-e- h-e- z-á-k-. ----------------- Jsem hned zpátky. 0
Dajte mi račun molim. P--s--, ---------ú-et. P______ d____ m_ ú____ P-o-í-, d-j-e m- ú-e-. ---------------------- Prosím, dejte mi účet. 0
Nemam sitno. Nemá- -r----. N____ d______ N-m-m d-o-n-. ------------- Nemám drobné. 0
U redu je, ostatak je za Vas. To----v --ř------z--tek--e-pro--á-. T_ j_ v p_______ z_____ j_ p__ V___ T- j- v p-ř-d-u- z-y-e- j- p-o V-s- ----------------------------------- To je v pořádku, zbytek je pro Vás. 0
Odvezite me do ove adrese. Z--ezte m-----t--o -----u. Z______ m_ n_ t___ a______ Z-v-z-e m- n- t-t- a-r-s-. -------------------------- Zavezte mě na tuto adresu. 0
Odvezite me do mog hotela. Odvezt- mě-d--m-h- -ot-l-. O______ m_ d_ m___ h______ O-v-z-e m- d- m-h- h-t-l-. -------------------------- Odvezte mě do mého hotelu. 0
Odvezite me do plaže. O-vez-e -ě -a ----. O______ m_ n_ p____ O-v-z-e m- n- p-á-. ------------------- Odvezte mě na pláž. 0

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?