Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   ca agradar alguna cosa

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [setanta]

agradar alguna cosa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Želite li pušiti? Q-e li-----d--ia ---ar-a---s-è? Q__ l_ a________ f____ a v_____ Q-e l- a-r-d-r-a f-m-r a v-s-è- ------------------------------- Que li agradaria fumar a vostè? 0
Želite li plesati? Q-- li-a-ra-------a---- ---o---? Q__ l_ a________ b_____ a v_____ Q-e l- a-r-d-r-a b-l-a- a v-s-è- -------------------------------- Que li agradaria ballar a vostè? 0
Želite li šetati? Que-l---gr---ri--pa-se-a--a-v-s--? Q__ l_ a________ p_______ a v_____ Q-e l- a-r-d-r-a p-s-e-a- a v-s-è- ---------------------------------- Que li agradaria passejar a vostè? 0
Ja želim pušiti. M---rada--- ---ar. M__________ f_____ M-a-r-d-r-a f-m-r- ------------------ M’agradaria fumar. 0
Želiš li cigaretu? Vo---i---un-c-ga---t? V_______ u_ c________ V-l-r-e- u- c-g-r-e-? --------------------- Voldries un cigarret? 0
On želi vatru. (--l- vol---a -o-. (____ v______ f___ (-l-) v-l-r-a f-c- ------------------ (Ell) voldria foc. 0
Ja želim nešto piti. M-a--a--ri--b-ur--algu-a----a. M__________ b____ a_____ c____ M-a-r-d-r-a b-u-e a-g-n- c-s-. ------------------------------ M’agradaria beure alguna cosa. 0
Ja želim nešto jesti. M----adar-----nj-- a--una --s-. M__________ m_____ a_____ c____ M-a-r-d-r-a m-n-a- a-g-n- c-s-. ------------------------------- M’agradaria menjar alguna cosa. 0
Ja se želim malo odmoriti. M’---ad-ri- -escan-a--una m--a. M__________ d________ u__ m____ M-a-r-d-r-a d-s-a-s-r u-a m-c-. ------------------------------- M’agradaria descansar una mica. 0
Ja Vas želim nešto pitati. M--gr--a--- p-e-u--a--l- --a -o-a. M__________ p___________ u__ c____ M-a-r-d-r-a p-e-u-t-r-l- u-a c-s-. ---------------------------------- M’agradaria preguntar-li una cosa. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. M-agr--ar-a--em-na--li u-a--o--. M__________ d_________ u__ c____ M-a-r-d-r-a d-m-n-r-l- u-a c-s-. -------------------------------- M’agradaria demanar-li una cosa. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. M-a--ad-r-----n-idar--i---u-- --sa. M__________ c__________ a u__ c____ M-a-r-d-r-a c-n-i-a---i a u-a c-s-. ----------------------------------- M’agradaria convidar-li a una cosa. 0
Šta želite, molim? Què -i-agr--a--a pr-ndr-,--- us-p-au? Q__ l_ a________ p_______ s_ u_ p____ Q-è l- a-r-d-r-a p-e-d-e- s- u- p-a-? ------------------------------------- Què li agradaria prendre, si us plau? 0
Želite li kafu? V-l-ria-un-c---? V______ u_ c____ V-l-r-a u- c-f-? ---------------- Voldria un cafè? 0
Ili radije želite čaj? O--r---r-r----n te? O p_________ u_ t__ O p-e-e-i-i- u- t-? ------------------- O preferiria un te? 0
Mi se želimo voziti kući. En- -----a----a----a--asa. E__ a________ a___ a c____ E-s a-r-d-r-a a-a- a c-s-. -------------------------- Ens agradaria anar a casa. 0
Želite li vi taksi? Vo-eu -- --x-? V____ u_ t____ V-l-u u- t-x-? -------------- Voleu un taxi? 0
Oni žele telefonirati. Voldr-en t-u-a- p-- -e-----. V_______ t_____ p__ t_______ V-l-r-e- t-u-a- p-r t-l-f-n- ---------------------------- Voldrien trucar per telèfon. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + katalonski (1-100) MP3 katalonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.