Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   sv vilja ha något

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sjuttio]

vilja ha något

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Želite li pušiti? V-ll--- rök-? Vill ni röka? V-l- n- r-k-? ------------- Vill ni röka? 0
Želite li plesati? Vi---n- --nsa? Vill ni dansa? V-l- n- d-n-a- -------------- Vill ni dansa? 0
Želite li šetati? Vi-- -- g- -t och g-? Vill ni gå ut och gå? V-l- n- g- u- o-h g-? --------------------- Vill ni gå ut och gå? 0
Ja želim pušiti. J-g -----e--i--a---k-. Jag skulle vilja röka. J-g s-u-l- v-l-a r-k-. ---------------------- Jag skulle vilja röka. 0
Želiš li cigaretu? V-ll du -- -n--ig--et-? Vill du ha en cigarett? V-l- d- h- e- c-g-r-t-? ----------------------- Vill du ha en cigarett? 0
On želi vatru. H-n----l-ha-eld. Han vill ha eld. H-n v-l- h- e-d- ---------------- Han vill ha eld. 0
Ja želim nešto piti. J-g -k-l-- -ilja ---n---- a-- -ric-a. Jag skulle vilja ha något att dricka. J-g s-u-l- v-l-a h- n-g-t a-t d-i-k-. ------------------------------------- Jag skulle vilja ha något att dricka. 0
Ja želim nešto jesti. Jag-s-u-l---i--a ät- någ--. Jag skulle vilja äta något. J-g s-u-l- v-l-a ä-a n-g-t- --------------------------- Jag skulle vilja äta något. 0
Ja se želim malo odmoriti. J-g-sk-lle------ -i-- m------e. Jag skulle vilja vila mig lite. J-g s-u-l- v-l-a v-l- m-g l-t-. ------------------------------- Jag skulle vilja vila mig lite. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Ja- s-u-le-vi-j--fr------ n--ot. Jag skulle vilja fråga er något. J-g s-u-l- v-l-a f-å-a e- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja fråga er något. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Jag-s-u-le v-lj- be e- o--n--o-. Jag skulle vilja be er om något. J-g s-u-l- v-l-a b- e- o- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja be er om något. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Ja--sk--l- ---ja --u-a-i- ----å --go-. Jag skulle vilja bjuda in er på något. J-g s-u-l- v-l-a b-u-a i- e- p- n-g-t- -------------------------------------- Jag skulle vilja bjuda in er på något. 0
Šta želite, molim? V-- vill n- ha? Vad vill ni ha? V-d v-l- n- h-? --------------- Vad vill ni ha? 0
Želite li kafu? Vi-- ni -a e- k-f-e? Vill ni ha en kaffe? V-l- n- h- e- k-f-e- -------------------- Vill ni ha en kaffe? 0
Ili radije želite čaj? E--e- --u-le--- -el--e----ja -a-en te? Eller skulle ni hellre vilja ha en te? E-l-r s-u-l- n- h-l-r- v-l-a h- e- t-? -------------------------------------- Eller skulle ni hellre vilja ha en te? 0
Mi se želimo voziti kući. V--s-u--e-vi-j----a-hem. Vi skulle vilja åka hem. V- s-u-l- v-l-a å-a h-m- ------------------------ Vi skulle vilja åka hem. 0
Želite li vi taksi? V-l- ni ---en-t-x-? Vill ni ha en taxi? V-l- n- h- e- t-x-? ------------------- Vill ni ha en taxi? 0
Oni žele telefonirati. D--v--l --n-a. De vill ringa. D- v-l- r-n-a- -------------- De vill ringa. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.