Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   ca Conversa 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [vint-i-u]

Conversa 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Odakle ste? D--n----vost-? D___ é_ v_____ D-o- é- v-s-è- -------------- D’on és vostè? 0
Iz Bazela. De -----ea. D_ B_______ D- B-s-l-a- ----------- De Basilea. 0
Bazel je u Švicarskoj. B-si-ea--s-a--uï---. B______ é_ a S______ B-s-l-a é- a S-ï-s-. -------------------- Basilea és a Suïssa. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? L- -r-se-t--e- --ny-----lle-. L_ p_______ e_ s_____ M______ L- p-e-e-t- e- s-n-o- M-l-e-. ----------------------------- Li presento el senyor Müller. 0
On je stranac. És e--ra--e-. É_ e_________ É- e-t-a-g-r- ------------- És estranger. 0
On govori više jezika. Par-- d-verse- l-e-gü-s. P____ d_______ l________ P-r-a d-v-r-e- l-e-g-e-. ------------------------ Parla diverses llengües. 0
Jeste li prvi put ovdje? É- -- pr--era-v-g--a qu- -s---uí--o--è? É_ l_ p______ v_____ q__ é_ a___ v_____ É- l- p-i-e-a v-g-d- q-e é- a-u- v-s-è- --------------------------------------- És la primera vegada que és aquí vostè? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. No,-ja h-----g---- -’---------t. N__ j_ h_ v___ s__ l____ p______ N-, j- h- v-i- s-r l-a-y p-s-a-. -------------------------------- No, ja hi vaig ser l’any passat. 0
Ali samo jednu sedmicu. Per- -om-s p---una--et----. P___ n____ p__ u__ s_______ P-r- n-m-s p-r u-a s-t-a-a- --------------------------- Però només per una setmana. 0
Kako Vam se dopada kod nas? L----ra---e----st-e-país --l- no-tr--ciu--t? L_ a_____ e_ n_____ p___ / l_ n_____ c______ L- a-r-d- e- n-s-r- p-í- / l- n-s-r- c-u-a-? -------------------------------------------- Li agrada el nostre país / la nostra ciutat? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. M--t.-La g-n---s -o-- ---b-e. M____ L_ g___ é_ m___ a______ M-l-. L- g-n- é- m-l- a-a-l-. ----------------------------- Molt. La gent és molt amable. 0
I krajolik mi se također dopada. I-tam-- m’ag--d- -l-pa--a-ge. I t____ m_______ e_ p________ I t-m-é m-a-r-d- e- p-i-a-g-. ----------------------------- I també m’agrada el paisatge. 0
Šta ste po zanimanju? Quin---- -- s--- p-of-ssi-? Q____ é_ l_ s___ p_________ Q-i-a é- l- s-v- p-o-e-s-ó- --------------------------- Quina és la seva professió? 0
Ja sam prevodilac. S-----ad-cto-. S__ t_________ S-c t-a-u-t-r- -------------- Sóc traductor. 0
Ja prevodim knjige. Tra--e-x---libr-s. T________ l_______ T-a-u-i-o l-i-r-s- ------------------ Tradueixo llibres. 0
Jeste li sami ovdje? Est---ol---uí? E___ s__ a____ E-t- s-l a-u-? -------------- Està sol aquí? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. No,-l--m--a-do---- -l meu-mar-- t-m---és aquí. N__ l_ m___ d___ / e_ m__ m____ t____ é_ a____ N-, l- m-v- d-n- / e- m-u m-r-t t-m-é é- a-u-. ---------------------------------------------- No, la meva dona / el meu marit també és aquí. 0
А tamo su moje dvoje djece. I -ll----- -ls----s--os-f-l-s. I a___ s__ e__ m___ d__ f_____ I a-l- s-n e-s m-u- d-s f-l-s- ------------------------------ I allà són els meus dos fills. 0

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!