Knjiga fraza

bs Prošlost 1   »   ca Passat 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [vuitanta-u]

Passat 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
pisati e-cr---e e_______ e-c-i-r- -------- escriure 0
On je napisao pismo. E-l--a e-c---r----a--ar-a. E__ v_ e_______ u__ c_____ E-l v- e-c-i-r- u-a c-r-a- -------------------------- Ell va escriure una carta. 0
A ona je napisala razglednicu. I-el-- -- -scriu-e -na--ostal. I e___ v_ e_______ u__ p______ I e-l- v- e-c-i-r- u-a p-s-a-. ------------------------------ I ella va escriure una postal. 0
čitati l---ir l_____ l-e-i- ------ llegir 0
On je čitao ilustrovani časopis. E-l--legi- --a-r-vist-. E__ l_____ u__ r_______ E-l l-e-i- u-a r-v-s-a- ----------------------- Ell llegia una revista. 0
A ona je čitala knjigu. I -l---ll--i---- --ib-e. I e___ l_____ u_ l______ I e-l- l-e-i- u- l-i-r-. ------------------------ I ella llegia un llibre. 0
uzeti p--n--e / ag-far p______ / a_____ p-e-d-e / a-a-a- ---------------- prendre / agafar 0
On je uzeo cigaretu. E--------endr--u--cig-rre-. E__ v_ p______ u_ c________ E-l v- p-e-d-e u- c-g-r-e-. --------------------------- Ell va prendre un cigarret. 0
Ona je uzela komad čokolade. E------ --afa- un-t-o- -- x--o-a-a. E___ v_ a_____ u_ t___ d_ x________ E-l- v- a-a-a- u- t-o- d- x-c-l-t-. ----------------------------------- Ella va agafar un tros de xocolata. 0
On je bio nevjeran, ali je ona bila vjerna. El--era -------,--erò--l-a era -idel. E__ e__ i_______ p___ e___ e__ f_____ E-l e-a i-f-d-l- p-r- e-l- e-a f-d-l- ------------------------------------- Ell era infidel, però ella era fidel. 0
On je bio lijen, ali je ona bila vrijedna. Ell-e---ma-drós, p-rò ---- e---tre--l-ado-a. E__ e__ m_______ p___ e___ e__ t____________ E-l e-a m-n-r-s- p-r- e-l- e-a t-e-a-l-d-r-. -------------------------------------------- Ell era mandrós, però ella era treballadora. 0
On je bio siromašan, ali je ona bila bogata. Ell era-po-re,----- el-a---a-r--a. E__ e__ p_____ p___ e___ e__ r____ E-l e-a p-b-e- p-r- e-l- e-a r-c-. ---------------------------------- Ell era pobre, però ella era rica. 0
On nije imao novca, već dugove. E-- no-te-ia-diner-- s--- -e----. E__ n_ t____ d______ s___ d______ E-l n- t-n-a d-n-r-, s-n- d-u-e-. --------------------------------- Ell no tenia diners, sinó deutes. 0
On nije imao sreće, već peh. El---o ---i----rt, -------la --rt. E__ n_ t____ s____ s___ m___ s____ E-l n- t-n-a s-r-, s-n- m-l- s-r-. ---------------------------------- Ell no tenia sort, sinó mala sort. 0
On nije imao uspjeh, već neuspjeh. E-- n----n-- ----- --nó --acas---. E__ n_ t____ è____ s___ f_________ E-l n- t-n-a è-i-, s-n- f-a-a-s-s- ---------------------------------- Ell no tenia èxit, sinó fracassos. 0
On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan. El--n--e-- f-l-ç, s--ó-i-f--iç. E__ n_ e__ f_____ s___ i_______ E-l n- e-a f-l-ç- s-n- i-f-l-ç- ------------------------------- Ell no era feliç, sinó infeliç. 0
On nije bio sretan, već nesretan. El- no t--i---o--, s----mala-s---. E__ n_ t____ s____ s___ m___ s____ E-l n- t-n-a s-r-, s-n- m-l- s-r-. ---------------------------------- Ell no tenia sort, sinó mala sort. 0
On nije bio simpatičan, već antipatičan. El- -o--ra s---à-ic----nó-an--pàt--. E__ n_ e__ s________ s___ a_________ E-l n- e-a s-m-à-i-, s-n- a-t-p-t-c- ------------------------------------ Ell no era simpàtic, sinó antipàtic. 0

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitet njihovog učenja maternjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezička razina roditelja i odgojitelja. Djeca takođe moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči da razlikuje dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pažnju kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Ko kao dijete dobro nauči svoj maternji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...