Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   ca Al restaurant 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [trenta-u]

Al restaurant 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. V------ -na -n-ra-a. V______ u__ e_______ V-l-r-a u-a e-t-a-a- -------------------- Voldria una entrada. 0
Htio / htjela bih salatu. Voldr-- -n---manid-. V______ u__ a_______ V-l-r-a u-a a-a-i-a- -------------------- Voldria una amanida. 0
Htio / htjela bih supu. V-l-ria-una-so-a. V______ u__ s____ V-l-r-a u-a s-p-. ----------------- Voldria una sopa. 0
Htio / htjela bih desert. V---r-a-un-s ---t---. V______ u___ p_______ V-l-r-a u-e- p-s-r-s- --------------------- Voldria unes postres. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. V--d-ia-un-g-la- -m- na-a. V______ u_ g____ a__ n____ V-l-r-a u- g-l-t a-b n-t-. -------------------------- Voldria un gelat amb nata. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. V--d--a ---i-- - -----tg-. V______ f_____ o f________ V-l-r-a f-u-t- o f-r-a-g-. -------------------------- Voldria fruita o formatge. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. (-o-a--re-) v-l-r-em -------r. (__________ v_______ e________ (-o-a-t-e-) v-l-r-e- e-m-r-a-. ------------------------------ (Nosaltres) voldríem esmorzar. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. (N-sa-tr--)--ol---------ar. (__________ v_______ d_____ (-o-a-t-e-) v-l-r-e- d-n-r- --------------------------- (Nosaltres) voldríem dinar. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. (-os-lt--s)--ol-rí-- ---ar. (__________ v_______ s_____ (-o-a-t-e-) v-l-r-e- s-p-r- --------------------------- (Nosaltres) voldríem sopar. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? Q-è -----e- e-m-r---? Q__ v__ p__ e________ Q-è v-l p-r e-m-r-a-? --------------------- Què vol per esmorzar? 0
Zemičke s marmeladom i medom? Pa-et- a-- m---ela-a i -e-? P_____ a__ m________ i m___ P-n-t- a-b m-l-e-a-a i m-l- --------------------------- Panets amb melmelada i mel? 0
Tost s kobasicom i sirom? T---ade----b--al---xa ---or--t-e? T_______ a__ s_______ i f________ T-r-a-e- a-b s-l-i-x- i f-r-a-g-? --------------------------------- Torrades amb salsitxa i formatge? 0
Kuhano jaje? U- -- p-s-at-pe----gua? U_ o_ p_____ p__ a_____ U- o- p-s-a- p-r a-g-a- ----------------------- Un ou passat per aigua? 0
Jaje na oko? U- o- -r---t? U_ o_ f______ U- o- f-e-i-? ------------- Un ou fregit? 0
Omlet? U-- ---ita? U__ t______ U-a t-u-t-? ----------- Una truita? 0
Molim još jedan jogurt. U- al--- ---u-t--s- -s-p---. U_ a____ i______ s_ u_ p____ U- a-t-e i-g-r-, s- u- p-a-. ---------------------------- Un altre iogurt, si us plau. 0
Molim još soli i bibera. Un-------m-s de--a------bre,-si -- p-a-. U__ m___ m__ d_ s__ i p_____ s_ u_ p____ U-a m-c- m-s d- s-l i p-b-e- s- u- p-a-. ---------------------------------------- Una mica més de sal i pebre, si us plau. 0
Molim još jednu čašu vode. Un---t---g-t-d---g-a,-si us-pla-. U_ a____ g__ d_______ s_ u_ p____ U- a-t-e g-t d-a-g-a- s- u- p-a-. --------------------------------- Un altre got d’aigua, si us plau. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + katalonski (1-100) MP3 katalonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!