Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   ca Passat 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [vuitanta-dos]

Passat 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Hav--- de --uc-------a-am-ul----a? H_____ d_ t_____ a u__ a__________ H-v-e- d- t-u-a- a u-a a-b-l-n-i-? ---------------------------------- Havies de trucar a una ambulància? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Havie- -e tr-c-- -l--e-g-? H_____ d_ t_____ a_ m_____ H-v-e- d- t-u-a- a- m-t-e- -------------------------- Havies de trucar al metge? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? Ha-ies ----r---r --la -o-icia? H_____ d_ t_____ a l_ p_______ H-v-e- d- t-u-a- a l- p-l-c-a- ------------------------------ Havies de trucar a la policia? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. T---- n-me-- d------f-n--Fa--o-r-- e- -e-i-. T_ e_ n_____ d_ t_______ F_ n_ r__ e_ t_____ T- e- n-m-r- d- t-l-f-n- F- n- r-s e- t-n-a- -------------------------------------------- Té el número de telèfon? Fa no res el tenia. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. T--l--dr-ça- -a no---s -a---n-a. T_ l________ F_ n_ r__ l_ t_____ T- l-a-r-ç-? F- n- r-s l- t-n-a- -------------------------------- Té l’adreça? Fa no res la tenia. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Té el-pl- de-la ci-tat? Fa no r-- el ---ia. T_ e_ p__ d_ l_ c______ F_ n_ r__ e_ t_____ T- e- p-a d- l- c-u-a-? F- n- r-s e- t-n-a- ------------------------------------------- Té el pla de la ciutat? Fa no res el tenia. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Va ----r-- l-ho--- N- va -od-----n-r-a l-h-r-. V_ v____ a l______ N_ v_ p____ v____ a l______ V- v-n-r a l-h-r-? N- v- p-d-r v-n-r a l-h-r-. ---------------------------------------------- Va venir a l’hora? No va poder venir a l’hora. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Qu- va tr-b---el--amí? No v--p-----tr-----e--c--í. Q__ v_ t_____ e_ c____ N_ v_ p____ t_____ e_ c____ Q-e v- t-o-a- e- c-m-? N- v- p-d-r t-o-a- e- c-m-. -------------------------------------------------- Que va trobar el camí? No va poder trobar el camí. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. T’en-enia- No-em-p-d-a--n--ndr-. T_________ N_ e_ p____ e________ T-e-t-n-a- N- e- p-d-a e-t-n-r-. -------------------------------- T’entenia? No em podia entendre. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? P-- què-n--va-----e- arrib-- a--’--ra? P__ q__ n_ v__ p____ a______ a l______ P-r q-è n- v-s p-d-r a-r-b-r a l-h-r-? -------------------------------------- Per què no vas poder arribar a l’hora? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? P-r--u---- v-s--o-e- -----r-e- c--í? P__ q__ n_ v__ p____ t_____ e_ c____ P-r q-è n- v-s p-d-r t-o-a- e- c-m-? ------------------------------------ Per què no vas poder trobar el camí? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? P-- què -- ---podi-s e-ten-re? P__ q__ n_ e_ p_____ e________ P-r q-è n- e- p-d-e- e-t-n-r-? ------------------------------ Per què no el podies entendre? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. No----g-p---r arr-b-r - ----ra per--è-n--a--ven-----a-tobuso-. N_ v___ p____ a______ a l_____ p_____ n_ a_____ e__ a_________ N- v-i- p-d-r a-r-b-r a l-h-r- p-r-u- n- a-a-e- e-s a-t-b-s-s- -------------------------------------------------------------- No vaig poder arribar a l’hora perquè no anaven els autobusos. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. No --ig--o--- t----r e--ca--, pe-q-è-n- teni- un-pl- d--la -i-t--. N_ v___ p____ t_____ e_ c____ p_____ n_ t____ u_ p__ d_ l_ c______ N- v-i- p-d-r t-o-a- e- c-m-, p-r-u- n- t-n-a u- p-a d- l- c-u-a-. ------------------------------------------------------------------ No vaig poder trobar el camí, perquè no tenia un pla de la ciutat. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. N- el--od-- ente-dre --r--è----mú--ca e-t-v--mo-t a--a. N_ e_ p____ e_______ p_____ l_ m_____ e_____ m___ a____ N- e- p-d-a e-t-n-r- p-r-u- l- m-s-c- e-t-v- m-l- a-t-. ------------------------------------------------------- No el podia entendre perquè la música estava molt alta. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Vaig---ver ---------- un --x-. V___ h____ d_ p______ u_ t____ V-i- h-v-r d- p-e-d-e u- t-x-. ------------------------------ Vaig haver de prendre un taxi. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. V-i- ----r----c-m-r---u- --a d- -a ---ta-. V___ h____ d_ c______ u_ p__ d_ l_ c______ V-i- h-v-r d- c-m-r-r u- p-a d- l- c-u-a-. ------------------------------------------ Vaig haver de comprar un pla de la ciutat. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. V-----av---d-a--g-r--a --dio. V___ h____ d_______ l_ r_____ V-i- h-v-r d-a-a-a- l- r-d-o- ----------------------------- Vaig haver d’apagar la ràdio. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + katalonski (1-100) MP3 katalonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!