Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   nl iets leuk vinden

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [zeventig]

iets leuk vinden

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nizozemski Igra Više
Želite li pušiti? Wilt-- ro-en? W___ u r_____ W-l- u r-k-n- ------------- Wilt u roken? 0
Želite li plesati? Wi---- d-n-e-? W___ u d______ W-l- u d-n-e-? -------------- Wilt u dansen? 0
Želite li šetati? W-lt---w-n-ele-? W___ u w________ W-l- u w-n-e-e-? ---------------- Wilt u wandelen? 0
Ja želim pušiti. Ik--i- g-a-- r-k--. I_ w__ g____ r_____ I- w-l g-a-g r-k-n- ------------------- Ik wil graag roken. 0
Želiš li cigaretu? Wi- je een sig----? W__ j_ e__ s_______ W-l j- e-n s-g-r-t- ------------------- Wil je een sigaret? 0
On želi vatru. H-j-------n vuur-j-. H__ w__ e__ v_______ H-j w-l e-n v-u-t-e- -------------------- Hij wil een vuurtje. 0
Ja želim nešto piti. Ik---l -r--g iets dri-k--. I_ w__ g____ i___ d_______ I- w-l g-a-g i-t- d-i-k-n- -------------------------- Ik wil graag iets drinken. 0
Ja želim nešto jesti. I---i------g-iet- ete-. I_ w__ g____ i___ e____ I- w-l g-a-g i-t- e-e-. ----------------------- Ik wil graag iets eten. 0
Ja se želim malo odmoriti. Ik-wi------g---n be---e ---rust-n. I_ w__ g____ e__ b_____ u_________ I- w-l g-a-g e-n b-e-j- u-t-u-t-n- ---------------------------------- Ik wil graag een beetje uitrusten. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Ik---l---gr--- ie---vr---n. I_ w__ u g____ i___ v______ I- w-l u g-a-g i-t- v-a-e-. --------------------------- Ik wil u graag iets vragen. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Ik--i- u-gr--- om---ts-vrag-n. I_ w__ u g____ o_ i___ v______ I- w-l u g-a-g o- i-t- v-a-e-. ------------------------------ Ik wil u graag om iets vragen. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Ik---l - gra-g-e-g-ns --or-u---o-----. I_ w__ u g____ e_____ v___ u__________ I- w-l u g-a-g e-g-n- v-o- u-t-o-i-e-. -------------------------------------- Ik wil u graag ergens voor uitnodigen. 0
Šta želite, molim? Wa- wil- ------g? W__ w___ u g_____ W-t w-l- u g-a-g- ----------------- Wat wilt u graag? 0
Želite li kafu? Wil- u k-ff-e? W___ u k______ W-l- u k-f-i-? -------------- Wilt u koffie? 0
Ili radije želite čaj? O--w-l--u -iev-- -hee? O_ w___ u l_____ t____ O- w-l- u l-e-e- t-e-? ---------------------- Of wilt u liever thee? 0
Mi se želimo voziti kući. W-j--i-----g-a-g naa--hui- r-j-e-. W__ w_____ g____ n___ h___ r______ W-j w-l-e- g-a-g n-a- h-i- r-j-e-. ---------------------------------- Wij willen graag naar huis rijden. 0
Želite li vi taksi? Wil-e--j------e----axi? W_____ j_____ e__ t____ W-l-e- j-l-i- e-n t-x-? ----------------------- Willen jullie een taxi? 0
Oni žele telefonirati. Zi- --l--- -r-a- ------nere-. Z__ w_____ g____ t___________ Z-j w-l-e- g-a-g t-l-f-n-r-n- ----------------------------- Zij willen graag telefoneren. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + nizozemski (1-100) MP3 nizozemski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.