Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   hr nešto željeti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hrvatski Igra Više
Želite li pušiti? Ž-l-t- l--p-ši--? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti? 0
Želite li plesati? Že-----li pl-s---? Ž_____ l_ p_______ Ž-l-t- l- p-e-a-i- ------------------ Želite li plesati? 0
Želite li šetati? Žel--- ----- --ta--? Ž_____ l_ s_ š______ Ž-l-t- l- s- š-t-t-? -------------------- Želite li se šetati? 0
Ja želim pušiti. Ž-lim-p-š-ti. Ž____ p______ Ž-l-m p-š-t-. ------------- Želim pušiti. 0
Želiš li cigaretu? Želi--li--i--re-u? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu? 0
On želi vatru. O--žel- --tru. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru. 0
Ja želim nešto piti. Želi---eš-o-pi-i. Ž____ n____ p____ Ž-l-m n-š-o p-t-. ----------------- Želim nešto piti. 0
Ja želim nešto jesti. Ž--i---e-t- ---ti. Ž____ n____ j_____ Ž-l-m n-š-o j-s-i- ------------------ Želim nešto jesti. 0
Ja se želim malo odmoriti. Žel-- s- m--o -dm-rit-. Ž____ s_ m___ o________ Ž-l-m s- m-l- o-m-r-t-. ----------------------- Želim se malo odmoriti. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Želim-Va--neš-o p---t-. Ž____ V__ n____ p______ Ž-l-m V-s n-š-o p-t-t-. ----------------------- Želim Vas nešto pitati. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Žel-- Vas-n-št- za-o--ti. Ž____ V__ n____ z________ Ž-l-m V-s n-š-o z-m-l-t-. ------------------------- Želim Vas nešto zamoliti. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Želi- -as-na---što -ozvati. Ž____ V__ n_ n____ p_______ Ž-l-m V-s n- n-š-o p-z-a-i- --------------------------- Želim Vas na nešto pozvati. 0
Šta želite, molim? Š-a -----e- moli-? Š__ ž______ m_____ Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim? 0
Želite li kafu? Ž-l--- l----vu? Ž_____ l_ k____ Ž-l-t- l- k-v-? --------------- Želite li kavu? 0
Ili radije želite čaj? Ili---l-te-r-d--- --j? I__ ž_____ r_____ č___ I-i ž-l-t- r-d-j- č-j- ---------------------- Ili želite radije čaj? 0
Mi se želimo voziti kući. Želi-------o--ti---ći. Ž_____ s_ v_____ k____ Ž-l-m- s- v-z-t- k-ć-. ---------------------- Želimo se voziti kući. 0
Želite li vi taksi? Ž---t- li-ta-si? Ž_____ l_ t_____ Ž-l-t- l- t-k-i- ---------------- Želite li taksi? 0
Oni žele telefonirati. Oni--el-------oni-ati. O__ ž___ t____________ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hrvatski (1-100) MP3 hrvatski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.