Knjiga fraza

bs nešto morati   »   ti ገለ (ገድነት)

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [ሰብዓንክልተን]

72 [sebi‘anikiliteni]

ገለ (ገድነት)

[gele (gedineti)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tigrinja Igra Više
morati ገድን ገ__ ገ-ን --- ገድን 0
g-dini g_____ g-d-n- ------ gedini
Ja moram poslati pismo. እቲ-ደ--በ ገድን-ክ-ዶ -ለኒ። እ_ ደ___ ገ__ ክ__ ኣ___ እ- ደ-ዳ- ገ-ን ክ-ዶ ኣ-ኒ- -------------------- እቲ ደብዳበ ገድን ክሰዶ ኣለኒ። 0
itī--eb-d-be -ed--i--is--- a--n-። i__ d_______ g_____ k_____ a_____ i-ī d-b-d-b- g-d-n- k-s-d- a-e-ī- --------------------------------- itī debidabe gedini kisedo alenī።
Ja moram platiti hotel. እቲ --- --ን---ፍሎ ኣለ-። እ_ ሆ__ ግ__ ክ___ ኣ___ እ- ሆ-ል ግ-ን ክ-ፍ- ኣ-ኒ- -------------------- እቲ ሆተል ግድን ክኸፍሎ ኣለኒ። 0
it- --t-li gidin--ki--e--lo a-en-። i__ h_____ g_____ k_______ a_____ i-ī h-t-l- g-d-n- k-h-e-i-o a-e-ī- ---------------------------------- itī hoteli gidini kiẖefilo alenī።
Ti moraš rano ustati. ግ----ግሆ ክትትስ- -ለካ። ግ__ ን__ ክ____ ኣ___ ግ-ን ን-ሆ ክ-ት-እ ኣ-ካ- ------------------ ግድን ንግሆ ክትትስእ ኣለካ። 0
gid----nig-ho ------s--i---eka። g_____ n_____ k_________ a_____ g-d-n- n-g-h- k-t-t-s-’- a-e-a- ------------------------------- gidini nigiho kititisi’i aleka።
Ti moraš puno raditi. ብዙሕ ክትሰ-ሕ --ካ። ብ__ ክ____ ኣ___ ብ-ሕ ክ-ሰ-ሕ ኣ-ካ- -------------- ብዙሕ ክትሰርሕ ኣለካ። 0
b-z--̣- -itise-ih---al-k-። b_____ k_________ a_____ b-z-h-i k-t-s-r-h-i a-e-a- -------------------------- bizuḥi kitiseriḥi aleka።
Ti moraš biti tačan / tačna. ሰ--- -ተ-ብር-ኣለካ። ሰ___ ከ____ ኣ___ ሰ-ት- ከ-ኽ-ር ኣ-ካ- --------------- ሰዓትካ ከተኽብር ኣለካ። 0
s-‘a-i-- -------bi-- ---k-። s_______ k_________ a_____ s-‘-t-k- k-t-h-i-i-i a-e-a- --------------------------- se‘atika keteẖibiri aleka።
On mora napuniti rezervoar. ንሱ --ዲ ---እ --ዎ። ን_ ነ__ ክ___ ኣ___ ን- ነ-ዲ ክ-ል- ኣ-ዎ- ---------------- ንሱ ነዳዲ ክመልእ ኣለዎ። 0
ni-- ------ ---eli-i -le--። n___ n_____ k_______ a_____ n-s- n-d-d- k-m-l-’- a-e-o- --------------------------- nisu nedadī kimeli’i alewo።
On mora popraviti auto. ንሱ----መ-ና -ዕ---ኣለዎ። ን_ ን_ መ__ ከ___ ኣ___ ን- ን- መ-ና ከ-ር- ኣ-ዎ- ------------------- ንሱ ንታ መኪና ከዕርያ ኣለዎ። 0
n--u--ita-me-īn- k------a ---wo። n___ n___ m_____ k_______ a_____ n-s- n-t- m-k-n- k-‘-r-y- a-e-o- -------------------------------- nisu nita mekīna ke‘iriya alewo።
On mora oprati auto. ን--ነታ መኪ- --ጽባ---ዎ። ን_ ነ_ መ__ ክ___ ኣ___ ን- ነ- መ-ና ክ-ጽ- ኣ-ዎ- ------------------- ንሱ ነታ መኪና ክሓጽባ ኣለዎ። 0
n--- --ta m-kīn-----̣ats’-b- alewo። n___ n___ m_____ k_________ a_____ n-s- n-t- m-k-n- k-h-a-s-i-a a-e-o- ----------------------------------- nisu neta mekīna kiḥats’iba alewo።
Ona mora kupovati. ን- -ስቬ------እ -ለዋ። ን_ ኣ___ ክ____ ኣ___ ን- ኣ-ቬ- ክ-ገ-እ ኣ-ዋ- ------------------ ንሳ ኣስቬዛ ክትገዝእ ኣለዋ። 0
nis------ēza kitigez-’i-a-ew-። n___ a______ k_________ a_____ n-s- a-i-ē-a k-t-g-z-’- a-e-a- ------------------------------ nisa asivēza kitigezi’i alewa።
Ona mora čistiti stan. ንሳ--ቲ--ን-ሪ--ፍ--ከ-ጽሪዮ ኣ-ዋ። ን_ ነ_ መ___ ክ__ ከ____ ኣ___ ን- ነ- መ-በ- ክ-ሊ ከ-ጽ-ዮ ኣ-ዋ- ------------------------- ንሳ ነቲ መንበሪ ክፍሊ ከተጽሪዮ ኣለዋ። 0
ni-a ---------b-----ifi-ī --tet----ī------w-። n___ n___ m_______ k_____ k___________ a_____ n-s- n-t- m-n-b-r- k-f-l- k-t-t-’-r-y- a-e-a- --------------------------------------------- nisa netī meniberī kifilī ketets’irīyo alewa።
Ona mora prati veš. ክ-ው-ቲ-ክት----ኣለዋ። ክ____ ክ____ ኣ___ ክ-ው-ቲ ክ-ሓ-ቦ ኣ-ዋ- ---------------- ክዳውንቲ ክትሓጽቦ ኣለዋ። 0
ki-a-ini----i-ih-at--ib----e--። k_________ k___________ a_____ k-d-w-n-t- k-t-h-a-s-i-o a-e-a- ------------------------------- kidawinitī kitiḥats’ibo alewa።
Mi moramo odmah ići u školu. ሕጂ-ና--ቤ- ት-ህ---ክን-ይድ-ኣለና። ሕ_ ና_ ቤ_ ት____ ክ____ ኣ___ ሕ- ና- ቤ- ት-ህ-ቲ ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------- ሕጂ ናብ ቤት ትምህርቲ ክንከይድ ኣለና። 0
ḥi-ī --b- --t- t--i-i--tī--i--ke-----ale-a። ḥ___ n___ b___ t_________ k_________ a_____ h-i-ī n-b- b-t- t-m-h-r-t- k-n-k-y-d- a-e-a- -------------------------------------------- ḥijī nabi bēti timihiritī kinikeyidi alena።
Mi moramo odmah ići na posao. ሕጂ ግ-ን -ብ --ሕ-ክ--ይድ -ለና። ሕ_ ግ__ ና_ ስ__ ክ____ ኣ___ ሕ- ግ-ን ና- ስ-ሕ ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------ ሕጂ ግድን ናብ ስራሕ ክንከይድ ኣለና። 0
ḥ--ī gid-ni -a-i-siraḥi--inikey--i -l-n-። ḥ___ g_____ n___ s_____ k_________ a_____ h-i-ī g-d-n- n-b- s-r-h-i k-n-k-y-d- a-e-a- ------------------------------------------- ḥijī gidini nabi siraḥi kinikeyidi alena።
Mi moramo odmah ići doktoru. ንሕ--ግ-- ናብ---ም--ን--ድ ኣ-ና። ን__ ግ__ ና_ ሓ__ ክ____ ኣ___ ን-ና ግ-ን ና- ሓ-ም ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------- ንሕና ግድን ናብ ሓኪም ክንከይድ ኣለና። 0
ni----- -i-i---nab- -̣a-ī-i--inik-yid- ---na። n_____ g_____ n___ ḥ_____ k_________ a_____ n-h-i-a g-d-n- n-b- h-a-ī-i k-n-k-y-d- a-e-a- --------------------------------------------- niḥina gidini nabi ḥakīmi kinikeyidi alena።
Vi morate čekati autobus. ንስኻትኩ- ኣውቶ-ስ --ጽ-ዩ -ለ-ም። ን_____ ኣ____ ክ____ ኣ____ ን-ኻ-ኩ- ኣ-ቶ-ስ ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ------------------------ ንስኻትኩም ኣውቶቡስ ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
ni-ih---i---i--witobu-- kit-t-’-be----leku-i። n___________ a________ k___________ a_______ n-s-h-a-i-u-i a-i-o-u-i k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- --------------------------------------------- nisiẖatikumi awitobusi kitits’ibeyu alekumi።
Vi morate čekati voz. ንስኻት-ም---ር--ት--ዩ---ኩ-። ን_____ ባ__ ክ____ ኣ____ ን-ኻ-ኩ- ባ-ር ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ---------------------- ንስኻትኩም ባቡር ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
nisiẖ--i-um- --bu---k----s-ibey--al-ku-i። n___________ b_____ k___________ a_______ n-s-h-a-i-u-i b-b-r- k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- ------------------------------------------ nisiẖatikumi baburi kitits’ibeyu alekumi።
Vi morate čekati taksi. ንስ-ት-- ታ-- -ትጽ-ዩ ኣ---። ን_____ ታ__ ክ____ ኣ____ ን-ኻ-ኩ- ታ-ሲ ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ---------------------- ንስኻትኩም ታክሲ ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
n--i---ti--mi ta--s- kit--s--b--u ---kumi። n___________ t_____ k___________ a_______ n-s-h-a-i-u-i t-k-s- k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- ------------------------------------------ nisiẖatikumi takisī kitits’ibeyu alekumi።

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...