Knjiga fraza

bs nešto morati   »   et midagi pidama

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [seitsekümmend kaks]

midagi pidama

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
morati p--ama p_____ p-d-m- ------ pidama 0
Ja moram poslati pismo. Ma--e-n-----a---- -a--ma. M_ p___ k____ ä__ s______ M- p-a- k-r-a ä-a s-a-m-. ------------------------- Ma pean kirja ära saatma. 0
Ja moram platiti hotel. Ma-pean-ho-e-lil- m-k-ma. M_ p___ h________ m______ M- p-a- h-t-l-i-e m-k-m-. ------------------------- Ma pean hotellile maksma. 0
Ti moraš rano ustati. Sa----- v-----lt--õu---. S_ p___ v_______ t______ S- p-a- v-r-k-l- t-u-m-. ------------------------ Sa pead varakult tõusma. 0
Ti moraš puno raditi. Sa-pead-pa-j--töö-am-. S_ p___ p____ t_______ S- p-a- p-l-u t-ö-a-a- ---------------------- Sa pead palju töötama. 0
Ti moraš biti tačan / tačna. Sa -ead t---- ---m-. S_ p___ t____ o_____ S- p-a- t-p-e o-e-a- -------------------- Sa pead täpne olema. 0
On mora napuniti rezervoar. Ta--e-b ta--i--. T_ p___ t_______ T- p-a- t-n-i-a- ---------------- Ta peab tankima. 0
On mora popraviti auto. Ta----b a--o---a----am-. T_ p___ a____ p_________ T- p-a- a-t-t p-r-n-a-a- ------------------------ Ta peab autot parandama. 0
On mora oprati auto. Ta-pea- ---o---esema. T_ p___ a____ p______ T- p-a- a-t-t p-s-m-. --------------------- Ta peab autot pesema. 0
Ona mora kupovati. T----ab--i----ste -----a. T_ p___ s________ t______ T- p-a- s-s-e-s-e t-g-m-. ------------------------- Ta peab sisseoste tegema. 0
Ona mora čistiti stan. T---eab-k---------u---t-m-. T_ p___ k_______ p_________ T- p-a- k-r-e-i- p-h-s-a-a- --------------------------- Ta peab korterit puhastama. 0
Ona mora prati veš. Ta-pe-- ---u-är---e-e--. T_ p___ p___ ä__ p______ T- p-a- p-s- ä-a p-s-m-. ------------------------ Ta peab pesu ära pesema. 0
Mi moramo odmah ići u školu. Me--ea-- ---e-k-o-i mi----. M_ p____ k___ k____ m______ M- p-a-e k-h- k-o-i m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe kooli minema. 0
Mi moramo odmah ići na posao. Me -e-m- k--- -ö-l--mi--m-. M_ p____ k___ t____ m______ M- p-a-e k-h- t-ö-e m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe tööle minema. 0
Mi moramo odmah ići doktoru. M- pe-m- k--e-a-sti j--r-- mi----. M_ p____ k___ a____ j_____ m______ M- p-a-e k-h- a-s-i j-u-d- m-n-m-. ---------------------------------- Me peame kohe arsti juurde minema. 0
Vi morate čekati autobus. Te-pea-----ssi--otam-. T_ p____ b____ o______ T- p-a-e b-s-i o-t-m-. ---------------------- Te peate bussi ootama. 0
Vi morate čekati voz. Te --ate rongi --t--a. T_ p____ r____ o______ T- p-a-e r-n-i o-t-m-. ---------------------- Te peate rongi ootama. 0
Vi morate čekati taksi. T---e----t-kso- o--am-. T_ p____ t_____ o______ T- p-a-e t-k-o- o-t-m-. ----------------------- Te peate taksot ootama. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...