Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   ti ሕቶታት - ሕሉፍ 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [ሰማንያንሽዱሽተን]

86 [semaniyanishidushiteni]

ሕቶታት - ሕሉፍ 2

[ḥitotati - ḥilufi 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tigrinja Igra Više
Koju kravatu si nosio? ኣ-ናይ ክራ-ታ -- ተኸ-ን- -ርካ? ኣየናይ ክራቫታ ኢኻ ተኸዲንካ ኔርካ? ኣ-ና- ክ-ቫ- ኢ- ተ-ዲ-ካ ኔ-ካ- ----------------------- ኣየናይ ክራቫታ ኢኻ ተኸዲንካ ኔርካ? 0
ay-n-y- -i----ta-ī--a -eh--d--i-----r-ka? ayenayi kiravata īh-a teh-edīnika nērika? a-e-a-i k-r-v-t- ī-̱- t-h-e-ī-i-a n-r-k-? ----------------------------------------- ayenayi kiravata īẖa teẖedīnika nērika?
Koji auto si kupio / kupila? ኣየነይቲ-መኪና-ኢኻ----ካ? ኣየነይቲ መኪና ኢኻ ገዚእካ? ኣ-ነ-ቲ መ-ና ኢ- ገ-እ-? ------------------ ኣየነይቲ መኪና ኢኻ ገዚእካ? 0
ay-neyitī -e---- ī--a-gez-’i-a? ayeneyitī mekīna īh-a gezī’ika? a-e-e-i-ī m-k-n- ī-̱- g-z-’-k-? ------------------------------- ayeneyitī mekīna īẖa gezī’ika?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? ኣ-ና- --ጣ -ኻ-ጠ-ብካ-ኔ--? ኣየናይ ጋዜጣ ኢኻ ጠሊብካ ኔርካ? ኣ-ና- ጋ-ጣ ኢ- ጠ-ብ- ኔ-ካ- --------------------- ኣየናይ ጋዜጣ ኢኻ ጠሊብካ ኔርካ? 0
ay-na-i-g-zēt’--īẖa---elī-ik- -ē-i-a? ayenayi gazēt’a īh-a t’elībika nērika? a-e-a-i g-z-t-a ī-̱- t-e-ī-i-a n-r-k-? -------------------------------------- ayenayi gazēt’a īẖa t’elībika nērika?
Koga ste vidjeli? ን---ኢኹ------? ንመን ኢኹም ሪኢኹም? ን-ን ኢ-ም ሪ-ኹ-? ------------- ንመን ኢኹም ሪኢኹም? 0
ni-e-----̱u----ī’-h--m-? nimeni īh-umi rī’īh-umi? n-m-n- ī-̱-m- r-’-h-u-i- ------------------------ nimeni īẖumi rī’īẖumi?
Koga ste sreli? ንመ--ኢኹም---ብኩ-? ንመን ኢኹም ረኺብኩም? ን-ን ኢ-ም ረ-ብ-ም- -------------- ንመን ኢኹም ረኺብኩም? 0
n-m-ni--h-um--r-h---ikumi? nimeni īh-umi reh-ībikumi? n-m-n- ī-̱-m- r-h-ī-i-u-i- -------------------------- nimeni īẖumi reẖībikumi?
Koga ste prepoznali? መ--ኢ-----ሊኹ-? መን ኢኹም ኣለሊኹሞ? መ- ኢ-ም ኣ-ሊ-ሞ- ------------- መን ኢኹም ኣለሊኹሞ? 0
m--i-īh---i-al----̱---? meni īh-umi alelīh-umo? m-n- ī-̱-m- a-e-ī-̱-m-? ----------------------- meni īẖumi alelīẖumo?
Kada ste ustali? መ-- ኢ-ም ተ---ም? መዓስ ኢኹም ተሲእኹም? መ-ስ ኢ-ም ተ-እ-ም- -------------- መዓስ ኢኹም ተሲእኹም? 0
me---- ī-̱u-- te-ī’---u-i? me‘asi īh-umi tesī’ih-umi? m-‘-s- ī-̱-m- t-s-’-h-u-i- -------------------------- me‘asi īẖumi tesī’iẖumi?
Kada ste počeli? መ-ስ---ም--ሚርኩ-? መዓስ ኢኹም ጀሚርኩም? መ-ስ ኢ-ም ጀ-ር-ም- -------------- መዓስ ኢኹም ጀሚርኩም? 0
m-‘--i-ī--um- je---i-um-? me‘asi īh-umi jemīrikumi? m-‘-s- ī-̱-m- j-m-r-k-m-? ------------------------- me‘asi īẖumi jemīrikumi?
Kada ste prestali? መዓ----ም--ዲ---? መዓስ ኢኹም ወዲእኹም? መ-ስ ኢ-ም ወ-እ-ም- -------------- መዓስ ኢኹም ወዲእኹም? 0
me-as-------- -e-ī-iẖ-mi? me‘asi īh-umi wedī’ih-umi? m-‘-s- ī-̱-m- w-d-’-h-u-i- -------------------------- me‘asi īẖumi wedī’iẖumi?
Zašto ste se probudili? ስለ---- ተ----? ስለምንታይ ተሲእኩም? ስ-ም-ታ- ተ-እ-ም- ------------- ስለምንታይ ተሲእኩም? 0
si---i--t------s---kumi? sileminitayi tesī’ikumi? s-l-m-n-t-y- t-s-’-k-m-? ------------------------ sileminitayi tesī’ikumi?
Zašto ste postali učitelj? ስ--ንታ- --ም-መም-ር -ንኩ-? ስለምንታይ ኢኹም መምህር ኮንኩም? ስ-ም-ታ- ኢ-ም መ-ህ- ኮ-ኩ-? --------------------- ስለምንታይ ኢኹም መምህር ኮንኩም? 0
si-e-ini-ayi---̱umi m-m-hir- ko----m-? sileminitayi īh-umi memihiri konikumi? s-l-m-n-t-y- ī-̱-m- m-m-h-r- k-n-k-m-? -------------------------------------- sileminitayi īẖumi memihiri konikumi?
Zašto ste uzeli taksi? ስ-ምን-- ታ-ሲ-ወሲድኩ-? ስለምንታይ ታክሲ ወሲድኩም? ስ-ም-ታ- ታ-ሲ ወ-ድ-ም- ----------------- ስለምንታይ ታክሲ ወሲድኩም? 0
si--mi-it-yi ----s- --sīdi----? sileminitayi takisī wesīdikumi? s-l-m-n-t-y- t-k-s- w-s-d-k-m-? ------------------------------- sileminitayi takisī wesīdikumi?
Odakle ste došli? ካ-----ም -ጺ--? ካበይ ኢኹም መጺኹም? ካ-ይ ኢ-ም መ-ኹ-? ------------- ካበይ ኢኹም መጺኹም? 0
k----- īẖu---m-t--īẖ-mi? kabeyi īh-umi mets’īh-umi? k-b-y- ī-̱-m- m-t-’-h-u-i- -------------------------- kabeyi īẖumi mets’īẖumi?
Gdje ste išli? ና----ኹ---ይድኩ-? ናበይ ዲኹም ከይድኩም? ና-ይ ዲ-ም ከ-ድ-ም- -------------- ናበይ ዲኹም ከይድኩም? 0
nab--- -īh-u-- ----di----? nabeyi dīh-umi keyidikumi? n-b-y- d-h-u-i k-y-d-k-m-? -------------------------- nabeyi dīẖumi keyidikumi?
Gdje ste bili? ኣበ- ዲኹ--ኔ---? ኣበይ ዲኹም ኔርኩም? ኣ-ይ ዲ-ም ኔ-ኩ-? ------------- ኣበይ ዲኹም ኔርኩም? 0
abe-- -īẖ-m----r--u--? abeyi dīh-umi nērikumi? a-e-i d-h-u-i n-r-k-m-? ----------------------- abeyi dīẖumi nērikumi?
Kome si pomogao / pomogla? ንመን--ኻ ሓ-ዝ-? ንመን ኢኻ ሓጊዝካ? ን-ን ኢ- ሓ-ዝ-? ------------ ንመን ኢኻ ሓጊዝካ? 0
nime----ẖ- h------ka? nimeni īh-a h-agīzika? n-m-n- ī-̱- h-a-ī-i-a- ---------------------- nimeni īẖa ḥagīzika?
Kome si pisao / pisala? ን-- -ኻ-ጽሒ-ካ? ንመን ኢኻ ጽሒፍካ? ን-ን ኢ- ጽ-ፍ-? ------------ ንመን ኢኻ ጽሒፍካ? 0
ni--ni--h-- --’ih--fik-? nimeni īh-a ts’ih-īfika? n-m-n- ī-̱- t-’-h-ī-i-a- ------------------------ nimeni īẖa ts’iḥīfika?
Kome si odgovorio / odgovorila? ንመን-ኢ--መ-ስ-? ንመን ኢኻ መሊስካ? ን-ን ኢ- መ-ስ-? ------------ ንመን ኢኻ መሊስካ? 0
n-me---ī-̱a m-lī----? nimeni īh-a melīsika? n-m-n- ī-̱- m-l-s-k-? --------------------- nimeni īẖa melīsika?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...