Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   pl móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [siedemdziesiąt trzy]

móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? Wo--- ci-ju--jeźdz-- --m-c-o-em? W____ c_ j__ j______ s__________ W-l-o c- j-ż j-ź-z-ć s-m-c-o-e-? -------------------------------- Wolno ci już jeździć samochodem? 0
Smiješ li već piti alkohol? Woln- ----u- p-ć ----hol? W____ c_ j__ p__ a_______ W-l-o c- j-ż p-ć a-k-h-l- ------------------------- Wolno ci już pić alkohol? 0
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? Wolno ci---- -amem- / -a-ej---ch-- za-gr-nicę? W____ c_ j__ s_____ / s____ j_____ z_ g_______ W-l-o c- j-ż s-m-m- / s-m-j j-c-a- z- g-a-i-ę- ---------------------------------------------- Wolno ci już samemu / samej jechać za granicę? 0
smjeti m-------o--o --ie- -o-wo---i-) m_____ w____ (____ p__________ m-ż-a- w-l-o (-i-ć p-z-o-e-i-) ------------------------------ można, wolno (mieć pozwolenie) 0
Smijemo li ovdje pušiti? W---o-n-m ------ić? W____ n__ t_ p_____ W-l-o n-m t- p-l-ć- ------------------- Wolno nam tu palić? 0
Smije li se ovdje pušiti? Wo--- t- ---i-? W____ t_ p_____ W-l-o t- p-l-ć- --------------- Wolno tu palić? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? (C-y) --ż-----ac---ka-tą -r---t---- --W--n- pł-----ka-tą -r--y-ową? (____ M____ p_____ k____ k_________ / W____ p_____ k____ k_________ (-z-) M-ż-a p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- / W-l-o p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- ------------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić kartą kredytową? / Wolno płacić kartą kredytową? 0
Smije li se platiti čekom? (-zy) -ożn- zap---i----e----- - Wol-- płac-- ----i-m? (____ M____ z_______ c_______ / W____ p_____ c_______ (-z-) M-ż-a z-p-a-i- c-e-i-m- / W-l-o p-a-i- c-e-i-m- ----------------------------------------------------- (Czy) Można zapłacić czekiem? / Wolno płacić czekiem? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? (Cz-) M---- -łac-ć-t---o got-w-ą-----o-no--ł-c-- tyl---gotó--ą? (____ M____ p_____ t____ g_______ / W____ p_____ t____ g_______ (-z-) M-ż-a p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- / W-l-o p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- --------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić tylko gotówką? / Wolno płacić tylko gotówką? 0
Smijem li telefonirati? (Cz-) -o-ę-z--z--n-ć? (____ M___ z_________ (-z-) M-g- z-d-w-n-ć- --------------------- (Czy) Mogę zadzwonić? 0
Smijem li nešto pitati? (--y) -ogę-o---ś ---yt--? (____ M___ o c__ z_______ (-z-) M-g- o c-ś z-p-t-ć- ------------------------- (Czy) Mogę o coś zapytać? 0
Smijem li nešto reći? (-z-)-M--ę -oś-p---edzi-ć? (____ M___ c__ p__________ (-z-) M-g- c-ś p-w-e-z-e-? -------------------------- (Czy) Mogę coś powiedzieć? 0
On ne smije spavati u parku. O- --- może--pa--w-----u. O_ n__ m___ s___ w p_____ O- n-e m-ż- s-a- w p-r-u- ------------------------- On nie może spać w parku. 0
On ne smije spavati u autu. O--ni- --ż--s-ać w---m-c---z-e. O_ n__ m___ s___ w s___________ O- n-e m-ż- s-a- w s-m-c-o-z-e- ------------------------------- On nie może spać w samochodzie. 0
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. O---i- -o-e--pać-n- dwo--u. O_ n__ m___ s___ n_ d______ O- n-e m-ż- s-a- n- d-o-c-. --------------------------- On nie może spać na dworcu. 0
Smijemo li sjesti? (-z------e-y--s----? (____ M_____ u______ (-z-) M-ż-m- u-i-ś-? -------------------- (Czy) Możemy usiąść? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? (---)---żem- ---tać-kar-ę da-? (____ M_____ d_____ k____ d___ (-z-) M-ż-m- d-s-a- k-r-ę d-ń- ------------------------------ (Czy) Możemy dostać kartę dań? 0
Možemo li platiti odvojeno? (C----M----y--ap--ci----o-no? (____ M_____ z_______ o______ (-z-) M-ż-m- z-p-a-i- o-o-n-? ----------------------------- (Czy) Możemy zapłacić osobno? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + poljski (1-100) MP3 poljski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!