Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   pl W restauracji 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [trzydzieści jeden]

W restauracji 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. C-ci---y- /-C----ł-bym--a--- --zyst-wk-. C________ / C_________ j____ p__________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- j-k-ś p-z-s-a-k-. ---------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym jakąś przystawkę. 0
Htio / htjela bih salatu. Chci--b-m /---c-a----m ---ąś-sa-atkę. C________ / C_________ j____ s_______ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- j-k-ś s-ł-t-ę- ------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym jakąś sałatkę. 0
Htio / htjela bih supu. C--ia---- / -hcia--b-- ja-ąś-zu--. C________ / C_________ j____ z____ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- j-k-ś z-p-. ---------------------------------- Chciałbym / Chciałabym jakąś zupę. 0
Htio / htjela bih desert. C----ł-ym-/-C----ł---m j------e-er. C________ / C_________ j____ d_____ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- j-k-ś d-s-r- ----------------------------------- Chciałbym / Chciałabym jakiś deser. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Chc-a-b-- / -h---łab-m---dy --b--ą---ie--n-. C________ / C_________ l___ z b___ ś________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- l-d- z b-t- ś-i-t-n-. -------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym lody z bitą śmietaną. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. Ch--a-b-- - Ch--a-a------o-- l-b s-r. C________ / C_________ o____ l__ s___ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- o-o-e l-b s-r- ------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym owoce lub ser. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. C-c--li-y-m--/-C--ia-y----------ć-ś-ia--nie. C___________ / C___________ z____ ś_________ C-c-e-i-y-m- / C-c-a-y-y-m- z-e-ć ś-i-d-n-e- -------------------------------------------- Chcielibyśmy / Chciałybyśmy zjeść śniadanie. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. C--i--ib-ś-y / -hc------ś-y-z---ć o--ad. C___________ / C___________ z____ o_____ C-c-e-i-y-m- / C-c-a-y-y-m- z-e-ć o-i-d- ---------------------------------------- Chcielibyśmy / Chciałybyśmy zjeść obiad. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. C-cieli-yś-y-/ -hcia--by-m--zj-ść --l-c--. C___________ / C___________ z____ k_______ C-c-e-i-y-m- / C-c-a-y-y-m- z-e-ć k-l-c-ę- ------------------------------------------ Chcielibyśmy / Chciałybyśmy zjeść kolację. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? Co -h-i--by--an-/ chci-łaby----i--a-śn-a-an--? C_ c_______ p__ / c________ p___ n_ ś_________ C- c-c-a-b- p-n / c-c-a-a-y p-n- n- ś-i-d-n-e- ---------------------------------------------- Co chciałby pan / chciałaby pani na śniadanie? 0
Zemičke s marmeladom i medom? B--ki-z -----m-i--io--m? B____ z d_____ i m______ B-ł-i z d-e-e- i m-o-e-? ------------------------ Bułki z dżemem i miodem? 0
Tost s kobasicom i sirom? To-t--z-k-e--a-- -------? T____ z k_______ i s_____ T-s-a z k-e-b-s- i s-r-m- ------------------------- Tosta z kiełbasą i serem? 0
Kuhano jaje? G--ow--- -aj--? G_______ j_____ G-t-w-n- j-j-o- --------------- Gotowane jajko? 0
Jaje na oko? J-jk- -ad-one? J____ s_______ J-j-o s-d-o-e- -------------- Jajko sadzone? 0
Omlet? O--e-? O_____ O-l-t- ------ Omlet? 0
Molim još jedan jogurt. Popr--z- -e-z--e-(jede-)----u-t. P_______ j______ (______ j______ P-p-o-z- j-s-c-e (-e-e-) j-g-r-. -------------------------------- Poproszę jeszcze (jeden) jogurt. 0
Molim još soli i bibera. Po---szę---szcz- s-l --pi-prz. P_______ j______ s__ i p______ P-p-o-z- j-s-c-e s-l i p-e-r-. ------------------------------ Poproszę jeszcze sól i pieprz. 0
Molim još jednu čašu vode. P---oszę--e-zcz- szk-ank--w---. P_______ j______ s_______ w____ P-p-o-z- j-s-c-e s-k-a-k- w-d-. ------------------------------- Poproszę jeszcze szklankę wody. 0

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!