Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   pl Na lotnisku

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [trzydzieści pięć]

Na lotnisku

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. Chc-a--y- / C---ał-bym -a--zerwowa----t-do----n. Chciałbym / Chciałabym zarezerwować lot do Aten. C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- z-r-z-r-o-a- l-t d- A-e-. ------------------------------------------------ Chciałbym / Chciałabym zarezerwować lot do Aten. 0
Da li je to direktan let? C-y -----t- lo---ez----e--i? Czy jest to lot bezpośredni? C-y j-s- t- l-t b-z-o-r-d-i- ---------------------------- Czy jest to lot bezpośredni? 0
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Po--osz---i-jsc- --zy--knie--dl--n----ląc--h. Poproszę miejsce przy oknie, dla niepalących. P-p-o-z- m-e-s-e p-z- o-n-e- d-a n-e-a-ą-y-h- --------------------------------------------- Poproszę miejsce przy oknie, dla niepalących. 0
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. C-c--ł-ym-------a-a-ym---t-ier---- m-ją re---w-c-ę. Chciałbym / Chciałabym potwierdzić moją rezerwację. C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-t-i-r-z-ć m-j- r-z-r-a-j-. --------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym potwierdzić moją rezerwację. 0
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Chc--łbym /-C--i-ł-bym --wo-ać m--ą rezer-ację. Chciałbym / Chciałabym odwołać moją rezerwację. C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- o-w-ł-ć m-j- r-z-r-a-j-. ----------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym odwołać moją rezerwację. 0
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. C-c-a---m --C-cia---ym z--e--ć--o-ą-rez--w----. Chciałbym / Chciałabym zmienić moją rezerwację. C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- z-i-n-ć m-j- r-z-r-a-j-. ----------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym zmienić moją rezerwację. 0
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? K---y-odl-tu-e---st-pn- --m-l-- -o--z-m-? Kiedy odlatuje następny samolot do Rzymu? K-e-y o-l-t-j- n-s-ę-n- s-m-l-t d- R-y-u- ----------------------------------------- Kiedy odlatuje następny samolot do Rzymu? 0
Jesu li slobodna još dva mjesta? C-- -- dw- w-ln---i---c-? Czy są dwa wolne miejsca? C-y s- d-a w-l-e m-e-s-a- ------------------------- Czy są dwa wolne miejsca? 0
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. N-e- -a------k--jedn- w--ne m-e--ce. Nie, mamy tylko jedno wolne miejsce. N-e- m-m- t-l-o j-d-o w-l-e m-e-s-e- ------------------------------------ Nie, mamy tylko jedno wolne miejsce. 0
Kada slijećemo? Kie-y -ylą----my? Kiedy wylądujemy? K-e-y w-l-d-j-m-? ----------------- Kiedy wylądujemy? 0
Kada smo tamo? K-edy ta- -ę-zie-y? Kiedy tam będziemy? K-e-y t-m b-d-i-m-? ------------------- Kiedy tam będziemy? 0
Kada vozi autobus u centar grada? Kied----k-ś---t--us -ę-z---j--h---d-------------s--? Kiedy jakiś autobus będzie jechać do centrum miasta? K-e-y j-k-ś a-t-b-s b-d-i- j-c-a- d- c-n-r-m m-a-t-? ---------------------------------------------------- Kiedy jakiś autobus będzie jechać do centrum miasta? 0
Da li je to Vaš kofer? Cz- to jest ---- - -a-i---li-ka? Czy to jest pana / pani walizka? C-y t- j-s- p-n- / p-n- w-l-z-a- -------------------------------- Czy to jest pana / pani walizka? 0
Da li je to Vaša tašna? C--------s- p-n-----a-- t---a? Czy to jest pana / pani torba? C-y t- j-s- p-n- / p-n- t-r-a- ------------------------------ Czy to jest pana / pani torba? 0
Da li je to Vaš prtljag? Czy-to-------a-a-/ pani --gaż? Czy to jest pana / pani bagaż? C-y t- j-s- p-n- / p-n- b-g-ż- ------------------------------ Czy to jest pana / pani bagaż? 0
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Il--ba---u-m-g--za--a-? Ile bagażu mogę zabrać? I-e b-g-ż- m-g- z-b-a-? ----------------------- Ile bagażu mogę zabrać? 0
Dvadeset kila. Dwa-zieścia-k-l--r--ów. Dwadzieścia kilogramów. D-a-z-e-c-a k-l-g-a-ó-. ----------------------- Dwadzieścia kilogramów. 0
Šta, samo dvadeset kila? Co- -y-ko d---z-eścia kil-gram--? Co, tylko dwadzieścia kilogramów? C-, t-l-o d-a-z-e-c-a k-l-g-a-ó-? --------------------------------- Co, tylko dwadzieścia kilogramów? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.