թ-ւյ---ր----կ--ել- է
թ__________ կ_____ է
թ-ւ-լ-տ-ե-, կ-ր-լ- է
--------------------
թույլատրել, կարելի է 0 t-uyl-tre-- ka--l- et__________ k_____ et-u-l-t-e-, k-r-l- e--------------------t’uylatrel, kareli e
Կ--ե-ի--է------ղ-ծ-ե-:
Կ______ է ա_____ ծ____
Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ծ-ե-:
----------------------
Կարելի՞ է այստեղ ծխել: 0 Ka----՞---a--t-g---s-h-lK______ e a______ t_____K-r-l-՞ e a-s-e-h t-k-e-------------------------Kareli՞ e aystegh tskhel
Կ--ելի՞ է-վ-ր--յ-ն-ք----վ---ար-լ:
Կ______ է վ_______ ք_____ վ______
Կ-ր-լ-՞ է վ-ր-ա-ի- ք-ր-ո- վ-ա-ե-:
---------------------------------
Կարելի՞ է վարկային քարտով վճարել: 0 K--el-- e ----a-i- ---rtov--ch---lK______ e v_______ k______ v______K-r-l-՞ e v-r-a-i- k-a-t-v v-h-r-l----------------------------------Kareli՞ e varkayin k’artov vcharel
Կարելի՞-- -ե---ո--վ-ա-ել:
Կ______ է չ______ վ______
Կ-ր-լ-՞ է չ-կ-ր-վ վ-ա-ե-:
-------------------------
Կարելի՞ է չեկերով վճարել: 0 Kareli՞ - c--yeke--v--ch---lK______ e c_________ v______K-r-l-՞ e c-’-e-e-o- v-h-r-l----------------------------Kareli՞ e ch’yekerov vcharel
Կա-ելի՞ ----ա-- կ-նխ-կ վճա---:
Կ______ է մ____ կ_____ վ______
Կ-ր-լ-՞ է մ-ա-ն կ-ն-ի- վ-ա-ե-:
------------------------------
Կարելի՞ է միայն կանխիկ վճարել: 0 K---l-՞ e mi----k---hik ----relK______ e m____ k______ v______K-r-l-՞ e m-a-n k-n-h-k v-h-r-l-------------------------------Kareli՞ e miayn kankhik vcharel
Կա---ի- - զ-նգա-----:
Կ______ է զ__________
Կ-ր-լ-՞ է զ-ն-ա-ա-ե-:
---------------------
Կարելի՞ է զանգահարել: 0 K-rel-՞ e-z----h-r-lK______ e z_________K-r-l-՞ e z-n-a-a-e---------------------Kareli՞ e zangaharel
Կա--լի--է-ի---որ---- --ր----:
Կ______ է ի__ ո_ բ__ հ_______
Կ-ր-լ-՞ է ի-չ ո- բ-ն հ-ր-ն-լ-
-----------------------------
Կարելի՞ է ինչ որ բան հարցնել: 0 K----i--e-inc-’ v-r-b-- -a-ts-nelK______ e i____ v__ b__ h________K-r-l-՞ e i-c-’ v-r b-n h-r-s-n-l---------------------------------Kareli՞ e inch’ vor ban harts’nel
Կարե-ի- է ի-- որ-բա---ս--:
Կ______ է ի__ ո_ բ__ ա____
Կ-ր-լ-՞ է ի-չ ո- բ-ն ա-ե-:
--------------------------
Կարելի՞ է ինչ որ բան ասել: 0 Kar---՞ e-i-ch- -o- ban---elK______ e i____ v__ b__ a___K-r-l-՞ e i-c-’ v-r b-n a-e-----------------------------Kareli՞ e inch’ vor ban asel
Կ--ե--՞-- ն--ել:
Կ______ է ն_____
Կ-ր-լ-՞ է ն-տ-լ-
----------------
Կարելի՞ է նստել: 0 K-r-----e-n-t-lK______ e n____K-r-l-՞ e n-t-l---------------Kareli՞ e nstel
Կա-ե-ի--է---ն-ու----ա-ա-ք:
Կ______ է մ______ ս_______
Կ-ր-լ-՞ է մ-ն-ո-ն ս-ա-ա-ք-
--------------------------
Կարելի՞ է մենյուն ստանանք: 0 Ka--l---e-m-ny-n sta----’K______ e m_____ s_______K-r-l-՞ e m-n-u- s-a-a-k--------------------------Kareli՞ e menyun stanank’
Կա-ելի- է առ-նձին----ր-ն-:
Կ______ է ա______ վ_______
Կ-ր-լ-՞ է ա-ա-ձ-ն վ-ա-ե-ք-
--------------------------
Կարելի՞ է առանձին վճարենք: 0 Ka-e-i՞-e-a-r----in---h-ren-’K______ e a________ v________K-r-l-՞ e a-r-n-z-n v-h-r-n-’-----------------------------Kareli՞ e arrandzin vcharenk’
Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje.
Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem.
Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora.
Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo.
Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo.
Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike.
Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna.
Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli.
Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku.
Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi.
Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran.
Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva.
Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti.
Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu.
Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”.
Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti.
U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju.
Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo.
Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari.
Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo.
Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno.
Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo.
Brže učimo ono što smo već jednom naučili.
Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije.
Jer svatko od nas ima određene interese.
Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima.
Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja.
Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!