Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   am ምክንያቶችን መስጠት 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [ሰባ ስድስት]

76 [seba sidisiti]

ምክንያቶችን መስጠት 2

mikiniyati mak’irebi 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Zašto nisi došao / došla? ለ-- አል--ህም----? ለ__ አ______ ሽ__ ለ-ን አ-መ-ህ-/ ሽ-? --------------- ለምን አልመጣህም/ ሽም? 0
l-m----ā--met’--imi/--h---? l_____ ā____________ s_____ l-m-n- ā-i-e-’-h-m-/ s-i-i- --------------------------- lemini ālimet’ahimi/ shimi?
Bio / bila sam bolestan / bolesna. አ-ኝ --ረ። አ__ ነ___ አ-ኝ ነ-ረ- -------- አሞኝ ነበረ። 0
ām-n---neber-. ā_____ n______ ā-o-y- n-b-r-. -------------- āmonyi nebere.
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. ያልመ-----ሞኝ-ስለነ-ር--ው። ያ_____ አ__ ስ____ ነ__ ያ-መ-ሁ- አ-ኝ ስ-ነ-ር ነ-። -------------------- ያልመጣሁት አሞኝ ስለነበር ነው። 0
y----e-’ah-t- āmo--i-si---eb-ri-----. y____________ ā_____ s_________ n____ y-l-m-t-a-u-i ā-o-y- s-l-n-b-r- n-w-. ------------------------------------- yalimet’ahuti āmonyi sileneberi newi.
Zašto ona nije došla? እ----- --መጣችም? እ_ ለ__ አ______ እ- ለ-ን አ-መ-ች-? -------------- እሷ ለምን አልመጣችም? 0
i-w- lemi-i-ā-i----ach--i? i___ l_____ ā_____________ i-w- l-m-n- ā-i-e-’-c-i-i- -------------------------- iswa lemini ālimet’achimi?
Ona je bila umorna. ደክ-- --ረ። ደ___ ነ___ ደ-ሟ- ነ-ረ- --------- ደክሟት ነበረ። 0
d-ki--at- -eb-re. d________ n______ d-k-m-a-i n-b-r-. ----------------- dekimwati nebere.
Ona nije došla, jer je bila umorna. ያል-ጣ-- --ሟት----በር ነ-። ያ_____ ደ___ ስ____ ነ__ ያ-መ-ች- ደ-ሟ- ስ-ነ-ር ነ-። --------------------- ያልመጣችው ደክሟት ስለነበር ነው። 0
yal-m-t--c--wi ------a-- s--e-e-e----e-i. y_____________ d________ s_________ n____ y-l-m-t-a-h-w- d-k-m-a-i s-l-n-b-r- n-w-. ----------------------------------------- yalimet’achiwi dekimwati sileneberi newi.
Zašto on nije došao? እ- ለምን-አል--ም? እ_ ለ__ አ_____ እ- ለ-ን አ-መ-ም- ------------- እሱ ለምን አልመጣም? 0
i-u -em--i -----t’ami? i__ l_____ ā__________ i-u l-m-n- ā-i-e-’-m-? ---------------------- isu lemini ālimet’ami?
On nije imao volje. ፍላጎት የ-ውም ፍ___ የ___ ፍ-ጎ- የ-ው- --------- ፍላጎት የለውም 0
filago-- yel-wimi f_______ y_______ f-l-g-t- y-l-w-m- ----------------- filagoti yelewimi
On nije došao, jer nije imao volje. ፍ-ጎ- -ላ---ረው -ል-ጣ-። ፍ___ ስ______ አ_____ ፍ-ጎ- ስ-ል-በ-ው አ-መ-ም- ------------------- ፍላጎት ስላልነበረው አልመጣም። 0
f--a-oti-silal--eb--e-- āl----’am-. f_______ s_____________ ā__________ f-l-g-t- s-l-l-n-b-r-w- ā-i-e-’-m-. ----------------------------------- filagoti silalineberewi ālimet’ami.
Zašto vi niste došli? እ----ለምን-አ--ጣችሁ-? እ___ ለ__ አ_______ እ-ን- ለ-ን አ-መ-ች-ም- ----------------- እናንተ ለምን አልመጣችሁም? 0
inani-----mini--li--t-ach--u--? i______ l_____ ā_______________ i-a-i-e l-m-n- ā-i-e-’-c-i-u-i- ------------------------------- inanite lemini ālimet’achihumi?
Naš auto je pokvaren. መኪና-ን ተ-ላ-ቶ ነ-። መ____ ተ____ ነ__ መ-ና-ን ተ-ላ-ቶ ነ-። --------------- መኪናችን ተበላሽቶ ነው። 0
m-kīna-h--- -ebela---t---e--. m__________ t__________ n____ m-k-n-c-i-i t-b-l-s-i-o n-w-. ----------------------------- mekīnachini tebelashito newi.
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. ያልመ-ነ---ኪናችን ---በላሸ---። ያ_____ መ____ ስ_____ ነ__ ያ-መ-ነ- መ-ና-ን ስ-ተ-ላ- ነ-። ----------------------- ያልመጣነው መኪናችን ስለተበላሸ ነው። 0
yal--et’---wi --k-nachi-- --l-t-b---sh---ew-. y____________ m__________ s____________ n____ y-l-m-t-a-e-i m-k-n-c-i-i s-l-t-b-l-s-e n-w-. --------------------------------------------- yalimet’anewi mekīnachini siletebelashe newi.
Zašto ljudi nisu došli? ለምንድን ----ዎች-ያል-ጡት? ለ____ ነ_ ሰ__ ያ_____ ለ-ን-ን ነ- ሰ-ች ያ-መ-ት- ------------------- ለምንድን ነው ሰዎች ያልመጡት? 0
le-ini--n--n-wi -ew-chi yal----’u-i? l_________ n___ s______ y___________ l-m-n-d-n- n-w- s-w-c-i y-l-m-t-u-i- ------------------------------------ leminidini newi sewochi yalimet’uti?
Propustili su voz. ባ---አ-ለ--ው ባ__ አ_____ ባ-ር አ-ለ-ቸ- ---------- ባቡር አመለጣቸው 0
ba--ri--m-----a-he-i b_____ ā____________ b-b-r- ā-e-e-’-c-e-i -------------------- baburi āmelet’achewi
Oni nisu došli, jer su propustili voz. እ-----መጡ- ባ-ር-አ-ል--ው ነ- ። እ__ ያ____ ባ__ አ_____ ነ_ ። እ-ሱ ያ-መ-ት ባ-ር አ-ል-ቸ- ነ- ። ------------------------- እነሱ ያልመጡት ባቡር አምልጣቸው ነው ። 0
ine-u ---i-----t--ba-uri ā---i----h--- -e-- . i____ y__________ b_____ ā____________ n___ . i-e-u y-l-m-t-u-i b-b-r- ā-i-i-’-c-e-i n-w- . --------------------------------------------- inesu yalimet’uti baburi āmilit’achewi newi .
Zašto ti nisi došao / došla? ለ-- አልመጣ--- --? ለ__ አ______ ሽ__ ለ-ን አ-መ-ህ-/ ሽ-? --------------- ለምን አልመጣህም/ ሽም? 0
lem--i-āl---t---i-i/ -himi? l_____ ā____________ s_____ l-m-n- ā-i-e-’-h-m-/ s-i-i- --------------------------- lemini ālimet’ahimi/ shimi?
Ja nisam smio / smjela. አ-ተፈ-ደ--ም አ________ አ-ተ-ቀ-ል-ም --------- አልተፈቀደልኝም 0
āl-te--k-ed-li-y--i ā__________________ ā-i-e-e-’-d-l-n-i-i ------------------- ālitefek’edelinyimi
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. ያ---ሁ--ስላ--ፈ---ኝ -በ-። ያ_____ ስ________ ነ___ ያ-መ-ሁ- ስ-ል-ፈ-ደ-ኝ ነ-ረ- --------------------- ያልመጣሁት ስላልተፈቀደልኝ ነበረ። 0
y-l---t-a--ti sil-li--f-k--d-l-n-i -e--r-. y____________ s___________________ n______ y-l-m-t-a-u-i s-l-l-t-f-k-e-e-i-y- n-b-r-. ------------------------------------------ yalimet’ahuti silalitefek’edelinyi nebere.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + amharski (1-100) MP3 amharski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...