Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   am አነስተኛ ንግግር 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [ሃያ ሁለት]

22 [haya huleti]

አነስተኛ ንግግር 3

[āch’ach’iri nigigiri 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Pušite li? ሲ----ጨ-ሉ? ሲ__ ያ____ ሲ-ራ ያ-ሳ-? --------- ሲጋራ ያጨሳሉ? 0
sī--ra-yach’e-a-u? s_____ y__________ s-g-r- y-c-’-s-l-? ------------------ sīgara yach’esalu?
Prije da. በ-ት-አ-ስ----። በ__ አ__ ነ___ በ-ት አ-ስ ነ-ረ- ------------ በፊት አጨስ ነበረ። 0
b--ī-----h’--i ---er-. b_____ ā______ n______ b-f-t- ā-h-e-i n-b-r-. ---------------------- befīti āch’esi nebere.
Ali sada više ne pušim. ግን--ሁ- ---ስም። ግ_ አ__ አ_____ ግ- አ-ን አ-ጨ-ም- ------------- ግን አሁን አላጨስም። 0
gin- āhu-i-āl-ch-esi--. g___ ā____ ā___________ g-n- ā-u-i ā-a-h-e-i-i- ----------------------- gini āhuni ālach’esimi.
Smeta li Vam ако ja pušim? ሲ-----ስ ይ-----? ሲ__ ባ__ ይ______ ሲ-ራ ባ-ስ ይ-ብ-ታ-? --------------- ሲጋራ ባጨስ ይረብሾታል? 0
s---ra b-ch’e---y---b---o-a-i? s_____ b_______ y_____________ s-g-r- b-c-’-s- y-r-b-s-o-a-i- ------------------------------ sīgara bach’esi yirebishotali?
Ne, apsolutno ne. አያ- በ--ም-። አ__ በ___ ። አ-ይ በ-ጹ- ። ---------- አያይ በፍጹም ። 0
āy--i-befits’um- . ā____ b_________ . ā-a-i b-f-t-’-m- . ------------------ āyayi befits’umi .
Ne smeta mi. እ-- ---ብ-ኝ-። እ__ አ_______ እ-ን አ-ረ-ሽ-ም- ------------ እኔን አይረብሽኝም። 0
i-ēn--āy-r--ish--yi-i. i____ ā_______________ i-ē-i ā-i-e-i-h-n-i-i- ---------------------- inēni āyirebishinyimi.
Hoćete li popiti nešto? የሆ--ነገ- ይጠጣ-? የ__ ነ__ ይ____ የ-ነ ነ-ር ይ-ጣ-? ------------- የሆነ ነገር ይጠጣሉ? 0
yeho-e neg--- yit’e-’-l-? y_____ n_____ y__________ y-h-n- n-g-r- y-t-e-’-l-? ------------------------- yehone negeri yit’et’alu?
Jedan konjak? ኮ-ክ？ ኮ___ ኮ-ክ- ---- ኮኛክ？ 0
k--y-ki？ k_______ k-n-a-i- -------- konyaki？
Ne, radije pivo. አያ---ቢ- ቢ----ወ-ለው። አ___ ቢ_ ቢ__ እ_____ አ-ይ- ቢ- ቢ-ን እ-ዳ-ው- ------------------ አያይ። ቢራ ቢሆን እወዳለው። 0
āyay-- b--a --h-n- i-e-a---i. ā_____ b___ b_____ i_________ ā-a-i- b-r- b-h-n- i-e-a-e-i- ----------------------------- āyayi. bīra bīhoni iwedalewi.
Putujete li mnogo? ብዙ----ወ- -ላ-ሃገር--ሄዳ-? ብ_ ጊ_ ወ_ ሌ_ ሃ__ ይ____ ብ- ጊ- ወ- ሌ- ሃ-ር ይ-ዳ-? --------------------- ብዙ ጊዜ ወደ ሌላ ሃገር ይሄዳሉ? 0
bi----ī-- w-de --l- h--er----h--a-u? b___ g___ w___ l___ h_____ y________ b-z- g-z- w-d- l-l- h-g-r- y-h-d-l-? ------------------------------------ bizu gīzē wede lēla hageri yihēdalu?
Da, većinom su to poslovna putovanja. አዎ--አብዛ-ዎ----ራ---ዎች ና-ው። አ__ አ_____ ለ__ ጉ___ ና___ አ-፤ አ-ዛ-ዎ- ለ-ራ ጉ-ዎ- ና-ው- ------------------------ አዎ፤ አብዛኛዎቹ ለስራ ጉዞዎች ናቸው። 0
āwo- --iz-nyaw-ch- -es--a---zowochi na-----. ā___ ā____________ l_____ g________ n_______ ā-o- ā-i-a-y-w-c-u l-s-r- g-z-w-c-i n-c-e-i- -------------------------------------------- āwo; ābizanyawochu lesira guzowochi nachewi.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. ግ- --- እ- እ--ት---ወ--ን---። ግ_ አ__ እ_ እ___ እ_____ ነ__ ግ- አ-ን እ- እ-ፍ- እ-ወ-ድ- ነ-። ------------------------- ግን አሁን እኛ እረፍት እየወሰድን ነው። 0
g--i--h-ni --y- -refi-i i--w-s----- new-. g___ ā____ i___ i______ i__________ n____ g-n- ā-u-i i-y- i-e-i-i i-e-e-e-i-i n-w-. ----------------------------------------- gini āhuni inya irefiti iyewesedini newi.
Kakva vrućina! በጣ--ቃጠሎ --! በ__ ቃ__ ነ__ በ-ም ቃ-ሎ ነ-! ----------- በጣም ቃጠሎ ነው! 0
be--am---’a----- ne--! b______ k_______ n____ b-t-a-i k-a-’-l- n-w-! ---------------------- bet’ami k’at’elo newi!
Da, danas je stvarno vruće. አ- -ሬ---- --ት-ነ-። አ_ ዛ_ በ__ ሞ__ ነ__ አ- ዛ- በ-ም ሞ-ት ነ-። ----------------- አዎ ዛሬ በጣም ሞቃት ነው። 0
ā-----r---et---i -ok’--i --wi. ā__ z___ b______ m______ n____ ā-o z-r- b-t-a-i m-k-a-i n-w-. ------------------------------ āwo zarē bet’ami mok’ati newi.
Hajdemo na balkon. ወ- -ረ-- ---ድ። ወ_ በ___ እ____ ወ- በ-ን- እ-ሂ-። ------------- ወደ በረንዳ እንሂድ። 0
w--e b---n-da in-h--i. w___ b_______ i_______ w-d- b-r-n-d- i-i-ī-i- ---------------------- wede berenida inihīdi.
Sutra će ovdje biti zabava. ነገ -ዚህ -ግ--አለ። ነ_ እ__ ድ__ አ__ ነ- እ-ህ ድ-ስ አ-። -------------- ነገ እዚህ ድግስ አለ። 0
n-g- iz--- digi-i--l-. n___ i____ d_____ ā___ n-g- i-ī-i d-g-s- ā-e- ---------------------- nege izīhi digisi āle.
Hoćete li i Vi doći? እር-ዎ- ----? እ____ ይ____ እ-ስ-ም ይ-ጣ-? ----------- እርስዎም ይመጣሉ? 0
i---iwomi ---et’al-? i________ y_________ i-i-i-o-i y-m-t-a-u- -------------------- irisiwomi yimet’alu?
Da, mi smo također pozvani. አዎ- እኛ- ተጋ--ና-። አ__ እ__ ተ______ አ-። እ-ም ተ-ብ-ና-። --------------- አዎ። እኛም ተጋብዘናል። 0
ā--. i-y--i--e---------i. ā___ i_____ t____________ ā-o- i-y-m- t-g-b-z-n-l-. ------------------------- āwo. inyami tegabizenali.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + amharski (1-100) MP3 amharski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…